Тог 17. априла, у 21 сат и 45 минута, 25. дана агресије, гелер НАТО бомбе убио је Милицу у купатилу породичног дома у београдском насеЉу Батајница.
На дан своје смрти, Милица је безбрижно цртала лале и лепила их на зид, а за то време, небом над Батајницом, крстарили су НАТО авиони – један од њих је испустио бомбу, чији су гелери поломили прозорско стакло и усмртили је.
Одједном се чула детонација, затим прасак и ломњава стакла и купатилских плочица, фасаде. Њен тата Жарко, како је сведочио, потрчао је до купатила и видео стравичан призор. Дете му је лежало мртво на поду, све је било пуно крви, он се надао да је ипак можда жива. Узео ју је у руке, а затим се сјурио низ степенице, па у аутомобил, одвезавши је до Земунске болнице. Тамо су је примили дежурни лекари, али нису могли да помогну.
Милица Ракић, најмлађа је жртва агресије на СРЈ и симбол патњи и погибије малишана током ратних дејстава 1999. године.
Мала Милица је била једна од 79 невино страдале деце током НАТО бомбардовања, које је трајало 78 дана и однело приближно 2.500 живота.
Да је није погодио гелер непријатељске бомбе, данас би имала 30 година.
Тако је Милица иако је била само дете, постала војна мета.
У знак сећања једна улица у Батајници, као и једна у новосадском приградском насеЉу Ветерник понеле су Милично име.
На иницијативу владике Атанасија и уз благослов владике Григорија и патријарха Павла, пет година након њеног страдања, фрескописац ђакон Никола Лубардић из Београда у манастиру Тврдош у византијском стилу осликао фреску мале Милице, на којој пише: „Света новомученица од НАТО. Милица дете“.
Спомен-обележје деци настрадалој у нападима Алијансе постављен је у Ташмајданском парку у Београду на прву годишњицу почетка бомбардовања.
