У временима глобалних потреса, капитал инстинктивно тражи сигурност. Када расту геополитичке тензије, када инфлација убрзава, када тржишта постају нервозна, инвеститори широм света постављају исто питање: где паркирати новац? Деценијама уназад, одговор је био готово аутоматски – амерички долар.

Сигурна лука не значи апсолутну сигурност. Она значи релативну стабилност у односу на остатак света

Али да ли је то и даље случај?

Да бисмо разумели позицију долара данас, морамо прво разумети шта значи „сигурна лука“. То није валута без проблема. То је валута иза које стоји највећа економија света – Америка чини око 24 одсто БДП-а света, најдубље финансијско тржиште – америчко – обухвата скоро 40 одсто укупне светске капитализације, док тржиште државних обвезница износи 25 трилиона долара, најснажнија војна сила – око 6.000 атомских бомби и институционални оквир који улива поверење глобалном капиталу.

Амерички долар није само новац. Он је глобална инфраструктура. Око 80–90 одсто светске трговине сировинама (нафта, гас, злато) и даље се обрачунава у доларима. Већина централних банака држи значајан део девизних резерви управо у тој валути. Глобални дуг – државни и корпоративни – доминантно је деноминован у доларима. То значи да свет функционише кроз долар, чак и кад политички говори о мултиполарности.

Овај део је посебно битан јер грађани Русије штеде у доларима, земље арапског света штеде и плаћају у доларима, грађани Кине држе доларе у својим сламарицама, сви лоши момци из америчких филмова држе доларе у својим рукама и користе их за своја плаћања – све то скупа чува долар. Што се тиче Србије, свега пар процената конвертибилне валуте је у доларима, али и то се рачуна као потпора долару. Ја лично никада нисам држао доларе као штедну валуту, али ино плаћања према неким добављачима вршим у долару, такође, куповину активе на Вол стриту извршавам у доларима.

Међутим, постоје реални изазови. Сједињене Америчке Државе носе висок јавни дуг у односу на БДП. Буџетски дефицити су постали структурални, а не циклични феномен минус пет одсто, шест одсто у зависности од администрације. Политичка поларизација унутар земље повећава неизвесност око фискалне дисциплине. У исто време, земље попут Кине, Русије и чланица БРИКС-а отворено раде на смањењу зависности од долара у билатералној трговини.

Да ли то значи да долар губи тло под ногама? Не тако брзо.

Историја показује да доминација резервне валуте не престаје нагло. Британска фунта је остала глобално релевантна деценијама након што је Уједињено Краљевство изгубило примат највеће економије света. Статус резервне валуте зависи од дубине тржишта капитала, поверења у правни систем и способности државе да сервисира дуг. У том погледу, САД и даље имају огромну предност.

Америчко тржиште обвезница је највеће и најликвидније на свету. Када избије криза, капитал бежи ка ликвидности. А ликвидност у глобалном смислу значи – долар и америчке државне обвезнице. Током финансијске кризе 2008. и током пандемије 2020. године, долар је јачао управо у тренуцима највећег страха. То је дефиниција „сигурне луке“.

Поставља се, међутим, дубље питање: Да ли долар остаје сигуран у реалном смислу, или само релативно у односу на алтернативе?

Евро има институционалне слабости и политичку фрагментацију унутар еврозоне. Неслагање Немаца и Француза у много чему, евро се користи до 20 одсто у светској трговини, евро се и данас ослања на долар – Немачка држи евро укратко.
Кинески јуан је под снажном контролом државе и није потпуно конвертибилан. Многи не верују кинеској држави, поготову то важи у пласманима новца у валуте, сматра се да валута у којој држава која има ЦК контролише валуту, није добра за улагаче – инвестициона памет. Јуан се користи до два одсто у светској трговини.
Руска рубља долази из мале економије. Руска номинална економија износи 2.500 милијарди долара рачунато у текућим ценама према подацима ММФ-а – свега. Рубља није конвертибилна, Русија је под санкцијама, користи се до 0,2 одсто светске трговине у рубљама, контролисана строго од стране државе – у преводу, страни улагачи не верују у рубљу. Русија има око 145 милиона грађана, мала земља за глобалне токове новца.
Криптовалуте су волатилне и спекулативне, немају стожер, тотално нерегулисане, немају корисност, не уливају државне заштите, многе земље их оспоравају.
Злато јесте историјска заштита вредности, али не носи камату и не функционише као обрачунска јединица глобалне трговине, тешко је за транспорт, уситњавање спорно, и злато се обрачунава у доларима, данас је цена 5.500 долара за једну унцу злата.

Грађани Русије штеде у доларима, земље арапског света штеде и плаћају у доларима, грађани Кине држе доларе у својим сламарицама, сви лоши момци из америчких филмова држе доларе у својим рукама и користе их за своја плаћања

Дакле, алтернатива долару још увек нема пуну инфраструктуру.

То не значи да долар нема ризик. Инфлација последњих година показала је да ни америчка валута није имуна на монетарне експерименте. Експанзивна политика Централне банке и масовно штампање новца током пандемије подигли су питање дугорочне куповне моћи. Међутим, треба разликовати краткорочни монетарни циклус од системског колапса. Долар може ослабити у одређеном периоду, али то није исто што и губитак глобалног поверења.

Кључно је разумети следеће: снага долара није само у америчкој економији, већ у глобалном недостатку боље алтернативе.

Ако посматрамо наредну деценију, вероватније је да ћемо видети постепену диверзификацију – већи удео регионалних валута у билатералној трговини, јачање локалних платних система, спор раст удела злата у резервама централних банака. Али прелазак с доминантног доларског система на потпуно нови поредак захтева деценије, а не године.

Из перспективе инвеститора, питање није да ли ће долар заувек бити доминантан. Питање је: Да ли је данас и у наредних 10–15 година и даље релативно најсигурнија опција у тренуцима глобалног стреса? Мој одговор је – да, али уз разумевање контекста.

Долар остаје кључна компонента портфолија. Не зато што је савршен већ зато што је системски интегрисан у светску економију. Међутим, рационалан инвеститор не размишља бинарно. Он не бира „све у долар“ или „без долара“. Он гради диверзификован систем: део у доларима, део у другим валутама, део у реалној имовини попут некретнина или злата, део у глобалним акцијама.

Сигурна лука не значи апсолутну сигурност. Она значи релативну стабилност у односу на остатак света.

У времену када се геополитичке линије померају, када расте мултиполарни свет, када технологија убрзава токове капитала, долар остаје централни стуб глобалног финансијског система. Али свака доминација има свој животни циклус. Разлика је у томе што је долар тренутно у фази прилагођавања, а не у фази урушавања.

На крају, најважније питање није само „да ли је долар сигурна лука“, већ „да ли ми као инвеститори имамо дисциплину да разумемо ризик“. Валута сама по себи не гарантује сигурност. Сигурност долази из стратегије, диверзификације и дугорочног размишљања.

Долар данас јесте и даље најдубља и најликвиднија лука на глобалној мапи капитала. Али свака лука је сигурна само онолико колико је капетан брода свестан времена у којем плови.

У анализи статуса долара као сигурне луке важно је посматрати и квантитативне показатеље стабилности финансијског система Сједињених Америчких Држава. Према подацима Светске банке и ММФ-а, америчко тржиште капитала представља више од 40 одсто укупне глобалне тржишне капитализације акција. Индекс С & П 500 обухвата компаније које генеришу значајан део својих прихода ван САД, чиме долар индиректно рефлектује глобалну економску активност, а не само домаћу.

Ликвидност америчких државних обвезница додатно потврђује ову позицију. Дневни обим трговања америчким трезорским записима мери се стотинама милијарди долара. У кризним периодима, приноси на десетогодишње обвезнице често падају, што значи да расте њихова цена – инвеститори су спремни да прихвате нижи принос у замену за сигурност и ликвидност. Тај образац виђен је 2008, 2011. (током европске дужничке кризе), као и 2020. године.

Валута сама по себи не гарантује сигурност. Сигурност долази из стратегије, диверзификације и дугорочног размишљања

С друге стране, јавни дуг САД премашује 120 одсто БДП-а, што отвара питање дугорочне одрживости. Међутим, више од две трећине тог дуга држе домаћи инвеститори и институције, укључујући Федералне резерве, пензионе фондове и америчке банке. Ова унутрашња структура власништва умањује ризик наглог спољног притиска или валутне кризе какву су доживљавале економије у развоју.

Додатно, долар учествује у око 88 одсто свих девизних трансакција на глобалном тржишту (према БИС статистици), што потврђује његову централну улогу у међународном финансијском систему. Чак и када две земље међусобно не тргују директно са САД, трансакције се често клириншки обрачунавају у доларима.

Тренд дедоларизације постоји, али је постепен. Удео долара у светским резервама опао је за око 10 процентних поена у последње две деценије, али није дошло до наглог преласка на алтернативу. Кинески јуан, упркос расту кинеског БДП-а, и даље има ограничену конвертибилност и низак удео у глобалним резервама.

Закључно, емпиријски подаци показују да долар није без изазова, али да његова доминација почива на дубини тржишта, институционалној стабилности и мрежном ефекту. У академском смислу, то су фактори који продужавају животни циклус резервне валуте и чине транзицију ка новом монетарном поретку спором и еволутивном, а не наглом и дисруптивном.