Током једне од својих научних мисија, ову цркву је 1924. године обишао Габријел Мије, уврстивши је касније у своју студију о старој српској архитектури
Прва истраживања сакралног градитељства на подручју средњовековне Србије била су усмерена на најзначајније грађевине, задужбине владара и чланова владарских породица. Започета у последњим деценијама 19. века и настављена у првим деценијама 20. века, обухватила су теренска снимања и анализе очуваних делова архитектуре, сликарства и елемената декоративне камене пластике, а употпуњавана тада доступним и познатим историјским подацима. Међу првим сакралним грађевинама које су обухваћене овим истраживањима била је и црква Светог Петра у Бијелом Пољу.
Током једне од својих научних мисија, ову цркву је 1924. године обишао Габријел Мије, уврстивши је касније у своју студију о старој српској архитектури, првој те врсте која је деценијама касније била полазиште истраживачима средњовековног сакралног градитељства на подручју средњовековне Србије и другим суседним територијама.
Нешто касније, 1926. године, настали су и први технички цртежи цркве Светог Петра, које је израдио и публиковао архитекта Александар Дероко у Гласнику Скопског научног друштва. У то време, стање у којем се налазила било је резултат доградњи и рушења који су извршени приликом претварања цркве у џамију, највероватније крајем 17. века, будући да њено враћање хришћанском култу 1922. године није праћено значајнијим радовима.
Дероко је затекао грађевину приближно квадратне основе, наткривену јединственим четвороводним кровом, из којег се на северозападу издвајала висока кула, такође квадратне основе, завршена стрмим пирамидалним кровом. На југоистоку је мањи истурени правоугаони део био наткривен нижим, засебним кровом на три воде.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 16. јула, можете да прочитате цео текст "Црква Светог Петра у Бијелом Пољу".
