Док амерички председник Доналд Трамп тврди да постоје назнаке нереда у иранском ратном вођству, чини се да један кључни играч гомила значајан утицај који би могао да обликује положај Исламске Републике и на бојном пољу и за преговарачким столом.
Вероватно се не ради о особи коју би Бела кућа желела да види на челу. Иако је ајатолах Моџтаба Хамнеи преузео дужност врховног вође након убиства свог оца, а председник парламента Мохамед Бакер Галибаф преузео централну улогу у преговорима, успон бригадног генерала Ахмада Вахидија могао би се показати најзначајнијом од свих промена унутар сложене иранске динамике моћи, пише Њузвик.
Наследио Пакпура на челу IRGC
Вахиди је именован за команданта Иранске Револуционарне гарде (IRGC) након убиства његовог претходника, Мохамада Пакпура, у почетној фази америчко-израелског рата против Ирана пре два месеца. То је положај који га чини главном метом, с обзиром на то да је Пакпур преузео ту улогу тек након што је Израел убио бившег шефа IRGC-а Хосеина Саламија током Дванаестодневног рата у јуну прошле године.
Али, Вахидијеве квалификације су јединствене. Осим што је претходно служио као заменик команданта IRGC-а, министар унутрашњих послова у влади бившег председника Ебрахима Раисија и министар одбране под бившим председником Махмудом Ахмадинеџадом, Вахиди је био и оснивач елитних снага Кудс, које је касније водио генерал-мајор Касем Сулејмани до своје смрти у америчком нападу 2020. године, који је наредио Трамп, пише Курир.
Човек који вуче конце
Данас, док се Исламска Република суочава са најозбиљнијим тестом од иранско-ирачког рата 1980-их, током којег су и настали IRGC и снаге Кудс, „Ахмад Вахиди је тај који вуче конце“, рекао је за Њузвик Камран Бокари, стратешки аналитичар и виши сарадник у Савету за политику Блиског истока.
Сулејманија су током његовог 21-годишњег мандата на челу снага Кудс често називали „командантом из сенке“. Ипак, Сулејмани је с временом постао својеврсна звезда, а његова јавна препознатљивост показала се кобном када се Трамп одлучио на потез без преседана и наредио његово убиство током посете Ираку у јануару 2020. године.
Вахиди је такође добро познат Западу – за њим је 2007. издата Интерполова црвена потерница, а 2010. су му уведене америчке санкције због наводне улоге у смртоносном бомбашком нападу на јеврејски центар у Аргентини 1994. године.
ФОТО: Hamed Jafarnejad/ISNA/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS/File PhotoВахиди остаје загонетка
Упркос својим јавним функцијама, Вахиди остаје загонетка. Његова способност да се успиње унутар формалних структура моћи, ствара везе засноване на технократском, а не личном вођству, те да задржи низак међународни профил показала се посебно импресивном.
Бокари је повукао паралелу између Вахидија и претпоследњег иранског монарха, Резе Шаха Пахлавија. Вахиди „је човек система“ и могао би га на крају преобликовати, ако успе да преживи сукоб.
– Чини се као тип особе која би желела да постане та бонапартистичка фигура о којој сви говоре – рекао је Бокари.
Вахидијев успон такође означава убрзање дуготрајне еволуције унутар Исламске Републике. Моћ се тихо делегирала на IRGC и иранске конвенционалне оружане снаге, познате као Артеш.
– Чувари су доносили одлуке много пре овог рата. Сада је то постао де факто положај, јер нема врховног вође – додао је Бокари.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Трампов „најгори сценарио“
Аника Ганзевелд из пројекта Критикал третс тврди да је одсуство новог иранског врховног вође само помогло Вахидијевој консолидацији моћи. Иако је Трамп признао ризик од стварања новог вођства које би и даље било у супротности са америчким интересима, та се стварност можда и остварује.
Препрека преговорима
Вахиди је почео да окупља сопствени „унутрашњи круг“, који укључује и секретара Врховног савета за националну безбедност Мохамеда Бакера Золгадра. Сада се чини да Вахидијева клика „доминира у доношењу одлука режима“, што компликује потрагу за споразумом између Вашингтона и Техерана.
– Вахиди и њему блиски лидери IRGC-а чини се да су маргинализовали прагматичније званичнике, попут Галибафа и Абаса Арагчија – рекла је Ганзевелд.
ФОТО: AP Photo/Alex BrandonНије сам у борби за власт
Ипак, Али Алфонех са Института за државе Арапског залива описује „колективно вођство петорице“ где главна линија поделе пролази између изабраних званичника (Пезешкијан и Галибаф) и неизабраних актера (Еџеи, Вахиди и представник војске).
Подела моћи уместо државног удара
Мало ко очекује отворено преузимање власти од стране IRGC-а. „Из перспективе IRGC-а, аранжман поделе власти са цивилним фигурама попут Галибафа је пожељнији: омогућује Чуварима да доминирају стратешким одлукама, док цивили преузимају јавну кривицу за неуспехе режима“, објаснио је Алфонех.
Алфонех тврди да Трампове тврдње о вакууму моћи више говоре о нереду у Вашингтону него о стварности у Ирану, јер је егзистенцијална претња подстакла кохезију међу иранским лидерима.
