Држава Мали је протеклог викенда био на корак од потпуног колапса након координисане офанзиве исламистичких група повезаних са Ал Каидом и локалних сепаратиста. За разлику од претходних криза, напади овог пута нису стизали са периферије – већ су погодили кључне институције и саму престоницу.
In a statement released by #JNIM spokesperson Abu Huzeifa el-Bembari (Bina Diarra), it was announced that a comprehensive siege has been initiated against the city of #Bamako. Under this drastic decision, it was specified that all vehicle entries and civilian transportation to… pic.twitter.com/DEkCFAVGJE
— A. Hüseyin Mazı (@ahuseyinmazi) April 28, 2026
Истовремено су изведени удари на Бамако, војне базе у Катију и Гау, док су Мопти и Кидал пали под контролу побуњеника. У Кидалу је заузета канцеларија гувернера, а нападнуте су и резиденције државног врха. У експлозији је погинуо министар одбране, Садио Камара, једна од најважнијих фигура режима и човек који је важио за кључну везу са Русијом. Његова смрт представља не само персонални губитак, већ и озбиљан стратешки ударац, пишу Новости.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
-
Мерц: Немачка има довољно енергената, али ради на отварању Ормуског мореуза
-
Путин лично надгледа ново оружје: Русија развија технологију на потпуно новим физичким принципима
-
Трамп поново критиковао Мерца, поручио му да се фокусира на окончање рата у Украјини
-
Медведев: Сукоб Русије и запада је питање опстанка
Посебну тежину догађајима даје чињеница да је екстремистичка група ЈНИМ први пут отворено демонстрирала силу у Бамаку. Наоружани борци су сатима кружили градом, док је отпор војске, жандармерије и полиције био слаб и некоординисан. Снимци са терена указују на висок ниво организације, дисциплине и логистике побуњеника. Иако су користили углавном стандардно наоружање, побуњеници су у кратком року потиснули државу са великих делова територије. Званичне власти тврде да је ситуација под контролом и да је ликвидирано више од 200 нападача, али губитак Кидала и притисак на Гао доводе у питање ту верзију.
Додатну неизвесност уноси ограничен проток информација – први озбиљни извештаји појавили су се тек неколико дана након напада, што је изазвало сумње у прикривање стварних размера кризе. Нејасна је и судбина појединих стратешких тачака, укључујући бивше базе УН и војне аеродроме.
У међувремену, геополитичка слика се усложњава. Руски утицај, који је био снажан након доласка војне хунте на власт 2021. године, показује знаке слабљења, посебно након повлачења Вагнера. Истовремено, Сједињене Америчке Државе поново појачавају улогу кроз обавештајну сарадњу са малијским снагама, што указује на прагматичан повратак Вашингтона у регион.
Мали се тако нашао на раскрсници између три паралелна процеса – јачања исламистичке офанзиве, слабљења руског присуства и обновљеног америчког ангажмана. У таквим околностима, страхује се да би наредни покушај дестабилизације могао бити коначан.
