Црногорско приморје бележи рекордан раст цена некретнина у прошлој години, које су у просеку надмашиле просеке у многим регијама Шпаније и Италије.
Ана Ђукић из једне од Агенција за некретнине из Будве каже да, ако се узме у обзир Закон о легализацији, који директно ограничава понуду на некрентнине са исправном документацијом, уз истовремени раст цена у новоградњи, свакако очекује растући тренд цена на тржишту.
– Интересовање клијената је усмерено на куповину мањих стамбених јединица, углавном гарсоњера и једнособних станова – каже Ђукић.
Цене некретнина у Будви почетком ове године задржале су ниво из претходне, каже Мирко Вујовић из агенције која се бави продајом некретнина на територији Будве.
– Не бележимо пад цена. У ужем центру Будве цене се крећу од 4.000 до 6.000 евра по метру квадратном, у другој зони од 3.000 до 4.000 евра, док се у трећој зони просек креће око 3.000 евра. Некретнина испод 3.000 евра по м² је веома мало на тржишту. Овде не убрајам луксузне комплексе и кондо хотеле на првој линији мора, где су цене значајно више – каже Вујовић за подгорички портал Дан.
Он каже да је компарација црногорског тржишта са страним често поједностављена.
– Шпанија има око 48 милиона становника и територијално је приближно 37 пута већа од Црне Горе. Наравно да у појединим деловима шпанске обале постоје некретнине по нижим ценама него код нас – нарочито у мање развијеним или удаљенијим регијама где се станови могу наћи већ од 1.500 до 2.000 евра по метру квадратном. Међутим, у најпознатијим летовалиштима попут Марбеље, Ибице или делова Барселоне цене достижу 7.000 до 12.000 еура по метру квадратном, па и више у ексклузивним зонама – каже он.
Истиче да је стога важно правити реална и контекстуална поређења.
– Сматрам да у јавном простору понекад постоји подцењивачки наратив када је Црна Гора у питању. Имао сам прилику да туристички и пословно обиђем велики број европских и светских дестинација и одговорно тврдим да је Црна Гора једна од најлепших земаља на свету. Квалитет градње у Црној Гори нимало не заостаје за Шпанијом и многим другим европским државама – истиче Вујовић.
Наводи, међутим, да у Црној Гори постоје одређени системски изазови, пре свега инфраструктурни недостации спорост администрације – али се са сличним проблемима сусрећу и друге европске земље.
– Чињеница да инвеститори и купци из региона, Русије, Украјине, Турске, Немачке, Француске, Велике Британије и других држава континуирано бирају Црну Гору за инвестицију или боравак говори сама за себе. То није
Економски аналитичар Давор Докић каже да укидање директних летова из Москве прави огромну штету Црној Гори, а утиче и на цене у овој области када су руски држављани у питању, а који су значајни купци некретнина.
– У времену које је за нама, у Црној Гори је из Русије стигао озбиљан капитал, у висини од неколико милијарди евра, који није употребљен на прави начин. Осим куповине некретнина, руски туристи су били други по броју ноћења, одмах иза српских, с тим што су Руси били платежно најбољи гости – наводи Докић.
Мисли да је било исхитрено укидање летова из Москве и да је Влада Здравка Кривокапића требало да испреговара да Црна Гора бар добије адекватну компензацију за ту одлуку.
Докић каже да када се оконча сукоб у Украјини треба покушати повратак на руско тржиште, јер је оно најбоље за Црну Гору.
