Кад једно друштво или његови сегменти погубе моралне оријентире онда је уметност најбоље средство да се они поврате у колективну свест. Наравно, то није чаробна пилула него дуготрајан и мукотрпан процес
Уметност делује на различите начине, понекад као шок за отуђене појединце или групе, понекад као катарза кроз коју ће да отпадну наслаге искривљеног доживљаја света и његовог смисла, понекад, пак, као епитимија, као самокажњавање сопственом савешћу. Српско друштво се у задњих годину и по дана суочило са разорним силама које уништавају његове органске споне и обесмишљавају га као идентитетску заједницу. Заправо опозиција, која би требало да буде политички коректив власти и на тај начин остварује своју државотворну мисију, разара и саму себе јер користи лаж као свој инструмент и као своју методу.
Ако је морал основна спона чланова једне заједнице, онда је његова улога заједички именитељ социјал-дарвинизма и креационизма. Али без њега не постоји друштво него само скуп атомизираних индивидуа илити у појмовнику од Плаута до Хобса – природно стање у коме је homo homini lupus. Овдашња опозиција, која не поштује никога ко другачије мисли или ко мисли слободно, која прети искључивањем из грађанских права или чак „бацањем у реке“, која не познаје Другу формулацију Кантовог категоричког императива да „личност сваког другог увек схватиш као циљ“, вуче друштво еон уназад. У изјавама да неће признати резултат предстојећих избора ни ако не постоји никаква сумња у њихову регуларност, открива поражавајући дефицит морала и части у карактерном склопу водећих опозиционара. А част је арматура која је кроз сва историјска искушења носила српски народ и о чему сведоче Арчибалд Рајс и Ребека Вест.
ФОТО: commons.wikimedia.orgЧаст је и европска вредност, барем нормативно и упркос епизодама у којима су је данашњи Европљани избацили из своје моралне савести.
Управо зато Веласкезова слика „Предаја Бреде“ може да као образац части подсети оне који су је у своме острашћеном помрачењу хуманости изгубили. У дуготрајним сукобима Шпанаца са Холанђанима генерал Спинола опседао је холандско утврђење Бреда које је бранио генерал Насау. Исцрпљени браниоци Бреде одлучили су да се предају и Насау је дошао понизно пред Спинолу. Протокол није захтевао да шпански генерал као победник сиђе с коња али је овај то учинио и примио кључеве тврђаве с господским уважавањем холандског војсковође.
Годину дана Александар Вучић управо господски позива своје политичке противнике на демократски дијалог, изјављује да је отворен за разговор са Ђокићем, Грухоњићем и опозиционим студентима, али они нису спремни да препознају часну понуду председника Србије изабраног огромним поверењем народа Србије. Њима је лаж о употреби звучног топа важнија као норма понашања од части. Част и господство очигледно станују на другој страни.
