Британским војницима и њиховим европским савезницима било би дозвољено да узврате ватру уколико их нападну руске снаге током евентуалног ангажовања у Украјини после постизања примирја, рекли су западни званичници, преноси британски Гардијан.
Стабилизационе снаге под британско-француским вођством не би се ослањале ни на америчке системе и технологију, попут сателитске мреже Starlink Илона Маска, а уколико буду распоређене, очекује се да ће их готово у потпуности чинити европске снаге.
– Јасно је да ћемо заштитити наше снаге од сваке агресије – рекао је званичник упознат са плановима, нагласивши да би деловање западних војника у Украјини било „одбрамбене природе“.
Иако је евентуално распоређивање снага као подршка Кијеву за сада само могућност, планови показују да постоји ризик од поновног избијања сукоба у којем би могле да се нађу и британске снаге. Русија је, како наводи Гардијан, током периода примирја у Украјини од 2014. до 2022. године изводила нападе мањег интензитета.
Генерал-потпуковник Том Бејтман, командант планираних снага, рекао је да су Велика Британија, Француска и друге европске земље посвећене „пружању чврстих и обавезујућих безбедносних гаранција Украјини након престанка непријатељстава“.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Европа увежбава брзо распоређивање
Према његовим речима, циљ војне вежбе Коалиција, која ће касније овог месеца бити одржана у Пољској, јесте да покаже да земље учеснице располажу „војном спремношћу, способношћу брзог распоређивања и могућношћу ефикасног заједничког деловања“, као и да се провере планови који се развијају дуже од годину дана.
Поред Велике Британије и Француске, у вежби учествују Пољска, Немачка, Белгија, Естонија, Литванија, Холандија, Шпанија, Шведска и Турска.
Британски генерал нагласио је да снаге не би биле под командом НАТО-а, односно да би деловале изван структура западне војне алијансе. Очекује се и да би, у случају распоређивања у Украјини, имале веома ограничену или никакву подршку Сједињених Америчких Држава.
Приликом припрема води се рачуна и о томе да снаге не зависе од америчке технологије.
– Не зависимо од америчких система – рекао је један званичник одговарајући на питање да ли би мултинационалне снаге за комуникацију зависиле од сателита Starlink.
Иако су Сједињене Америчке Државе у више наврата покушавале да предводе преговоре Русије и Украјине, председник Доналд Трамп рекао је да не би ангажовао америчке снаге у мировној мисији у Украјини уколико буде постигнуто трајно примирје.
Нови покушаји да се током јесени покрене мировни процес до сада нису донели значајнији напредак, мада су за касније овог месеца планирани трилатерални разговори уз посредовање САД.
Русија и Украјина у међувремену настављају нападе на енергетску инфраструктуру. У недељу и понедељак хаковане су и апликације за упозорење на ваздушну опасност у обе земље, а украјинска апликација је накратко приказивала упозорења на нуклеарну и хемијску опасност, као и на „уличне борбе“.
Истовремено расте забринутост у погледу поузданости америчке подршке савезницима. САД су прошлог месеца изненада, на око десет дана, ограничиле украјинско коришћење Starshield-а, војне варијанте Starlink-а, што је утицало на операције беспилотних летелица средњег домета.
ФОТО: REUTERS/Inna VarenytsiaШта би европске снаге радиле у Украјини
Један од главних задатака мултинационалних снага био би да после рата помогну у „обнови и јачању“ украјинске војске, рекао је Бејтман. План је, међутим, да западни војници буду распоређени далеко од линије фронта.
Правила ангажовања ипак би им омогућила да се бране од евентуалних руских напада дроновима, што отвара питање како би Москва реаговала на оружане инциденте. Право на самоодбрану постоји у свим војскама, мада се правила која одређују његову примену могу поставити шире.
Велика Британија већ примењује сличан приступ на Блиском истоку, где се обавезала да помогне низу земаља у одбрани од напада Ирана и јеменских Хута. Британски ловци Typhoon током пролећа су извели десетине летова из Катара ради заштите заливских држава, док се Лондон прошлог месеца обавезао да помогне Саудијској Арабији у одбрани од ракетних и напада дроновима Хута.
Планови предвиђају и употребу борбених авиона за патролирање, што би требало да помогне поновном отварању украјинских цивилних аеродрома. Предвиђено је и уклањање мина из Црног мора како би се поново успоставио извоз житарица и друга поморска трговина, а ту операцију би предводила Турска.
Детаљи планова објављени су у тренутку када су Велика Британија и Француска представиле вежбу „Koalicja“, која ће касније овог месеца бити одржана у Пољској. У њој ће 11 земаља увежбавати начин на који би европске војске могле брзо да распореде снаге у Украјини уколико рат буде окончан.
У провери способности мултинационалних снага учествоваће 2.800 војника, морнара и припадника ваздухопловства. Француска ће ангажовати 1.500 припадника своје 1. дивизије, док ће Велика Британија послати 300 припадника 7. лаке механизоване бригаде.
