Руске снаге лансирале су балистичке ракете на кијевске дистрикте Дарницки и Дњипровски касно увече 29. октобра, наводно користећи ракете РМ-48У испаљене из система противваздушне одбране дугог домета С-400. Удари су изазвали пожаре и штету на складиштима, стамбеним зградама и другој инфраструктури.
РМ-48У се сматра модификованим дериватом породице пресретача 48Н6, првобитно развијене за систем С-300ПМ, а касније интегрисане у С-400. Украјински истражитељи процењују да је ова ракета мање прецизна и да има мање снажну бојеву главу од знатно скупљих ракета балистичког ракетног система 9К720 Искандер-М.
Системи С-400 бележе све већу употребу за ударе балистичким ракетама од средине 2026. године, при чему су врло ограничени изазови које поставља украјинска авијација омогућили да се ови системи преусмере на подршку офанзивним операцијама.
Дизајнирана за дејство по циљевима у ваздуху при брзинама које премашују 6 маха, ракета РМ-48У задржава изузетно велику брзину чак и када се користи у профилу балистичког напада. Њена велика кинетичка енергија, у комбинацији са значајном парчадном бојевом главом, омогућава јој наношење тешких оштећења великим индустријским објектима, упркос томе што првобитно није конструисана као оружје за прецизне ударе.
За разлику од наменских тактичких балистичких ракета, пренамењене ракете-пресретачи генерално поседују мању прецизност јер су њихови системи за навођење пројектовани за дејство на маневарске циљеве у ваздуху, а не на непокретне земаљске објекте.
Као резултат тога, оне се обично користе против циљева великих површина, као што су индустријски комплекси, логистички центри, складишта и војни објекти, где чак и умерена вероватна кружна грешка остаје оперативно ефикасна.
Украјински извори наводе да је Русија више него удвостручила темпо производње РМ-48У, при чему би производња требало да достигне приближно 500 ракета у 2026. години, у поређењу са свега 200 током 2025. године.
Свака има парчадно-разорну бојеву главу од 180 килограма, у поређењу са бојевим главама од 500 килограма које су обично интегрисане на ракетама система Искандер-М.
Паралелно са новом употребом система С-400 за ударне операције, оперативна доктрина за операције земља-ваздух значајно је еволуирала. Једна од најзначајнијих промена јесте примена нове тактике дејства преко хоризонта, што је било кључно за наношење изузетно великих губитака украјинској ловачкој флоти. То је укључивало распоређивање лансера С-400 на скривене истурене положаје у „заседама“, оптималне за дејство по украјинским авионима готово одмах након полетања.
