Највише признање које Југословенска кинотека додељује за изузетан допринос развоју филмске уметности, Златни печат, уручено је вечерас на Дан Кинотеке редитељу и сценаристи Бори Драшковићу на свечаности у сали „Макавејев“.
На Дан Кинотеке, 6. јуна, што је датум прве филмске пројекције у Београду и на Балкану 1896. године, по традицији је почео и Фестивал нитратног филма.
Вршилац дужности директора Југословенске кинотеке Александар Ердељановић, пре него што је уручио Златни печат, осврнуо се на стваралачки опус Драшковића, а приказан је и видео са инсертима из његових остварења.
Великан српске и југословенске кинематографије, примајући Златни печат, поздрављен је дугим аплаузом многобројних колега, пријатеља и чланова породице.
– Међу свим наградама које су добили моји филмови, ова има посебно место – изјавио је Драшковић.
Додао је да је Кинотека за њега – свето место – и да је за његову генерацију била – храм маште и слободе, где смо научили све о филму.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У част славног редитеља, чије стваралаштво од пет играних и више документарних филмова одликују хуманистичке вредности и дубоко разумевање људских односа, Кинотека је организовала посебан циклус његових остварења 4. и 5. јуна.
За отварање 28. Фестивала нитратног филма, поводом 130 година од прве филмске пројекције у Србији, одабран је документарни филм „Лимијер! Авантура почиње“ (2016) Тијерија Фремоа, који садржи 108 кратких филмова браће Лимијер, уз ауторове коментаре.
Претходно је приказан, први пут у Србији, недавно пронађени кратки филм „Убиство српске краљевске породице“ (1903), у продукцији француске куће Браћа Пате.
До 15. јуна на програму фестивала, између осталих, су и класици – „Сестре из Гиона“ (1936) Кенџија Мизогучија, „Успон Луја XIV“ (1966) Роберта Роселинија, „Мала Лиза“ (1930) Жана Гремијона и „Ђаволова рука“ (1943) Мориса Турнера.
