„Напуштањем нуклеарне енергије чинимо нашу земљу безбеднијом. Ризици нуклеарне енергије су на крају неукротиви“. – Штефи Лемке, министарка за заштиту животне средине (Зелени).
„Ово је црни дан за енергетску безбедност Немачке. Напуштање нуклеарне енергије усред енергетске кризе је тврдоглава и погрешна одлука“ – Маркус Зедер, премијер Баварске.
Рајко је одувек волео аутомобиле, посебно немачке производње. Додиривао би нежно и пажљиво њихове каросерије, као да се ради о антиквитет издањима књига, ослушкивао би звук мотора као кад деца прислоне шкољку на уво да би чули шум морских таласа. Сатима би ме држао као таоца причајући о кочионим системима, преносним механизмима, обртним моментима. Укључио бих централни нервни систем на аутопилота, покретајући главу горе-доле, укочену као пред гиљотину.
У Немачкој је питање нуклеарне енергије било највећи друштвени конфликт у последњих 50 година, који је директно обликовао данашњу политичку сцену
Дуго га нисам видео, ни чуо. Ајмо на пиће матори, зачух добро познати глас преко телефона. Вратио сам се из Минхена, знаш какву сам звер дотерао, па да частим. Него, јел се ти бавиш реакторима? Тренутно добих парезу фацијалис од смеха. Ајд у крају, ту на Дорћолу, за пола сата, рекох. Мислиш да сам заборавио, а? Па нисам ти ја неки покондирани гастос, ја сам Рајко Шасија. Имао је разрађени посао ланца аутомеханичарских радњи у Немачкој, био је срећан и задовољан. А и ја због њега. Није овде као што је било, осећа се криза, бупну и прену ме. Цене струје је највиша у Европи, а смањли смо и температуре у становима. Све би било другачије да је ту „Mutti“. Ко?, мора да ми је израз лица био бистар као тресетиште. Па, Ангела Меркел, како не знаш. И друго, све је ово због гашење нуклеарки, еуфорично ће он. Шта ти мислиш? Сетих се тада својих преферанс дана и како сам се трудио да ми на лицу не прочитају блеф игре санса без боје. Изненадило ме је питање, искрено. Мора да знаш да је Ангела мењала своје мишљење о нуклеарном програму током времена. Као доктор физичких наука, дуго је сматрала нуклеарну енергију безбедном и неопходном за немачку индустрију. Оштро је критиковала план Шредерове владе о постепеном затварању нуклеарки, називајући га „уништавањем националне имовине“. Њена влада је 2010. године донела одлуку да продужи радни век немачких нуклеарних електрана за просечно 12 година. А онда долази Фукушима 2011, упијао је сваку моју реч, исклесаног лица као „Moai“ на Ускршњим острвима. Истакла је да се и у технолошки напредној земљи као што је Јапан ризици нуклеарне енергије не могу у потпуности контролисати. Само неколико месеци након што им је продужила век, донела је историјску одлуку о потпуном напуштању нуклеарне енергије до 2022. године. До краја своје владавине остала доследна овој промени, упркос критикама да то отежава борбу против климатских промена.
Након Другог светског рата, Немачкој је првобитно било забрањено да се бави нуклеарним истраживањима. Ова забрана је укинута 1955. године, што је покренуло брзи развој. Први немачки истраживачки реактор пуштен је у рад 31. октобра 1957. године у Гархингу код Минхена
Признала је да ће без нуклеарки бити теже достићи климатску неутралност, али је сматрала да ће то Немачку учинити предводником у технологијама обновљивих извора. Видиш, нисам џабе тебе питао брате, славодобитнички се осмехнуо. Али постојалале су фисионе ланчане реакције много пре Меркелове, мој Рајко. Да ли знаш да је историја нуклеарне енергије почела управо у Немачкој, у Берлину? Хемичари Ото Хан и Фриц Штрасман су 1938. у Институту „Кајзер Вилхелм“ први пут извели цепање језгра уранијума. Физичарка Лиза Мајтнер, која је због нацистичког прогона избегла у Шведску, заједно са нећаком Отом Фришом, убрзо је пружила физичко објашњење процеса и увела термин нуклеарна фисија. Након Другог светског рата, Немачкој је првобитно било забрањено да се бави нуклеарним истраживањима. Ова забрана је укинута 1955. године, што је покренуло брзи развој. Први немачки истраживачки реактор пуштен је у рад 31. октобра 1957. године у Гархингу код Минхена. Служио је искључиво за научна истраживања, а не за производњу струје.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПрва електрана која је стварно производила електричну енергију за мрежу била је Експериментална нуклеарна електрана Кахл у Баварској снаге 16 MW и служила је као кључни погон за обуку инжењера и тестирање технологије. Након експерименталне фазе, Немачка прелази на комерцијалну употребу, а током 70-тих уследила је експанзија изградње великих реактора снаге преко 1.000 MW. У Немачкој је кроз историју изграђено и пуштено у рад укупно 37 нуклеарних електрана, данас је тај број сведен на нулу, као што знаш. Oh mein Gott! Па шта раде данас са њима ?, зенице му се претворише у два осветљена тунела. Нуклеарни реактори се налазе у фази декомисије, а њихово рушење ће трајати 15-20 година појединачно и коштаће укупно 47 милијарди евра. Иако се електране физички уклањају, Немачка и даље нема коначно одлагалиште за најопаснији отпад. План је да се локација одреди до 2031. године, а да одлагалиште буде спремно до 2050. године. До тада, отпад остаје у привременим надземним складиштима поред бивших нуклеарки. Један од најпознатијих примера напретка је електрана Гундреминген, где су торњеви срушени контролисаним експлозијама крајем 2025. године, што је постало симбол физичког нестанка нуклеарне ере са немачког пејзажа, то знаш. Ауу, мој Шасија, па шта они мисле?! Поглед му се прикова за таваницу, као да призива Додоле. Немачка влада планира да уложи преко милијарду евра до 2029. године у програм „Фузија 2040“. Циљ је изградња прве фузионе електране како би се смањила зависност од временски условљених обновљивих извора енергије, попут ветра и сунца. Јел то све због политике, а грађани, јел њих неко нешто пита?! У Немачкој је питање нуклеарне енергије било највећи друштвени конфликт у последњих 50 година, који је директно обликовао данашњу политичку сцену. Масовни протести против изградње електрана претворили су се у општенародни отпор. Из овог покрета су 1980. године рођени Зелени, који су од маргиналне групе постали кључни фактор у власти. 2000-те коалиција СПД-а и Зелених донела је први план о постепеном гашењу и остала је доследна све ово време. О променљивом ставу ЦДУ сам ти већ причао, а десничарски АфД користи нуклеарну енергију као кључно предизборно питање. Већина Немаца је деценијама подржавала гашење. Страх од несреће и нерешено питање отпада били су јачи од економских аргумената. Рат у Украјини и скок цена струје пољуљали су овај консензус. Први пут након дуго времена, анкете су показале да би значајан део грађана подржао привремени останак нуклеарки на мрежи.
Критичари, укључујући званичнике из суседних земаља попут Шведске, тврде да је немачко напуштање нуклеарне енергије директно одговорно за повећање цена електричне енергије у деловима Европе због смањене понуде базне енергије
Значи, зато мене стрефи срчка кад треба да платим рачун за струју, а облачим мој златиборац и у мају, јел сам ти рекао?! Стани, полако. Ефекат укидања нуклеарних електрана у Немачкој на цену струје је комплексан и предмет је сталних дебата. Непосредно након гашења последња три реактора у мају 2023. године, просечна цена струје на берзи је заправо пала на око 82 евра по MW/h. Немачка је након затварања нуклеарки постала нето увозник електричне енергије. У другом кварталу након гашења, увезла је 7,1 милијарду kWh више него што је извезла, ослањајући се на струју из суседних земаља. Критичари, укључујући званичнике из суседних земаља попут Шведске, тврде да је немачко напуштање нуклеарне енергије директно одговорно за повећање цена електричне енергије у деловима Европе због смањене понуде базне енергије. С друге стране, заговорници тврде да су обновљиви извори дугорочно јефтинији и да су стабилизовали тржиште упркос гашењу реактора. Цене за крајње потрошаче у Немачкој остају међу највишима у Европи, делом због мрежних накнада и пореза који финансирају енергетску транзицију а не искључиво због самог гашења нуклеарки. Од 1. јануара 2026. године, Немачка уводи посебну, снижену цену струје за индустрију како би очувала конкурентност привреде након губитка нуклеарних капацитета и преласка на скупље изворе. У Немачкој је питање смањења температуре у становима регулисано законом, али је током енергетске кризе, изазване ратом у Украјини и гашењем нуклеарки, претрпело привремене измене. Пошто је гашење нуклеарки повећало потрошњу гаса у електранама, Влада је кампањама „Штеди енергију“ подстицала грађане да смање термостате за само 1°C, што према прорачунима штеди око шест одсто енергије за грејање. Због рекордно високих цена енергената, многи грађани су сами спустили температуру на 18°C или 19°C како би избегли астрономске доплате на крају године, док станодавац мора да омогући бар 20°C. Јеси ли задовољан одговором, није баш игло, добри мој Шасија. Auf Wiedersehen, лице ми се развукло у осмех. Auf Wiedersehen Реакторе, рече и уђе у своју немачку звер. Далеко је Минхен.
