,

Пројекат „Аженкур“ трансформише америчку војску: Пентагон припрема команду за аутономно ратовање

ФОТО: Компас/Илустрација

Амерички секретар за одбрану Пит Хегсет наредио је 30. септембра 2026. године формирање Команде за аутономно ратовање (AutoWarCom), на чијем челу ће бити генерал са четири звездице, рекавши пред 600 официра ранга O-3 и подофицира ранга E-6 у бази Маринског корпуса Квантико да ће она проширити употребу дронова, роботике и вештачке интелигенције на целокупне оружане снаге.

Будућа нова Команда требало би да буде функционална борбена команда са овлашћењима сличним онима које имају остали видови оружаних снага, са сопственим буџетом и људством, као и новим војним каријерним областима за људе који управљају беспилотним системима и користе их у борби.

Формирање Команде за аутономно ратовање било је прво од шест нових иницијатива које је Хегсет представио у говору и једино које се непосредно односи на развој и употребу војне технике. Нова команда требало би да буде успостављена до 1. октобра 2027. године.

До тада ће припреме за њено формирање бити вођене кроз привремени Пројекат Аженкур (Agincourt), за који је задужена канцеларија Пентагона за беспилотне системе. Задатак пројекта је да припреми организационе и друге предуслове за успостављање нове команде, пише портал DroneXL.

Меморандум који је Хегсет потписао истог дана утврђује 1. октобар 2027. као рок за њено формирање и налаже да се од Конгреса затраже законске измене неопходне за успостављање такве команде. За сада, међутим, није познато ко ће њоме командовати, колики ће јој бити буџет нити колико ће људи имати.

ФОТО: Parilov/Shutterstock

Пројекат Аженкур припрема нови модел ратовања

Меморандум о Пројекту Аженкур налаже директно потчињеном руководиоцу портфеља за беспилотне системе (Direct Reporting Portfolio Manager for Unmanned Systems – DRPM-UxS) да предводи овај подухват и даје му 30 дана да, заједно са председавајућим Здруженог генералштаба, поднесе план активности и рокова. То први рок поставља отприлике на 30. октобар ове године.

DRPM-UxS канцеларија основана је 29. јуна текуће године и добила је овлашћења за доношење кључних одлука о готово свим програмима беспилотних система у Министарству, као и директну линију комуникације са замеником секретара Стивом Фајнбергом. Под њеном надлежношћу већ су Defense Innovation Unit, радна група за борбу против дронова JIATF-401 и Defense Autonomous Warfare Group.

Пројекат Аженкур том портфељу додаје две мисије. Прва је припрема пута ка новој команди што обухвата организационе промене, законска решења и каријерни путеви за официре и припаднике нижих чинова. Друга је прототип онога што Хегсет назива набавком за потребе ратовања. У меморандуму се наводи да жељени резултат није одређени дрон, већ систем набавке који се може понављати и који се непрестано прилагођава током борбе, уз повољан однос трошкова. Овлашћења за доношење одлука о набавци и средства за њихово спровођење пребацују се борбеним командама и јединицама на првој линији, док се системи тестирају током вежби и, када је то могуће, у борбеним условима.

Назив Пројекта Аженкур упућује на Битку код Аженкура 1415. године, у којој је енглеска војска поразила бројније француске снаге, а значајну улогу у победи имали су стрелци наоружани дугим луковима. Хегсет је, објашњавајући избор имена, навео да су Енглези мајсторе који су израђивали стреле премештали ближе фронту како би стрелци могли да одржавају темпо гађања. У његовој аналогији, улогу тих мајстора данас би имали инжењери и оснивачи стартап компанија који би радили непосредно уз војнике који користе њихове системе.

ФОТО: TANJUG/AP Photo/Virginia Mayo
Пит Хегсет

Хегсет окупља руководство за спровођење Пројекта Аженкур

Хегсет је именовао Овена Веста, директора Defense Innovation Unit од 2. марта, за извршног директора DRPM-UxS током наредне године, док је главни подофицир морнаричких „фока“ Макс Страсизер именован за оперативног директора. Вест ће бити задужен за стратешки ризик, ресурсе и повећање обима програма. Страсизер ће бити задужен за решавање оперативних проблема и борбену употребу.

Вест је бивши помоћник секретара за одбрану за специјалне операције и сукобе ниског интензитета и бивши партнер у Goldman Sachs-у, где је руководио трговином гасом и електричном енергијом. Два пута је био распоређен у Ираку као маринац. Пре доласка у DIU био је виши саветник Министарства за програм Drone Dominance. Министарство описује Страсизера као првог подофицира из редова морнаричких „фока“ који је завршио Морнаричку школу за пробне пилоте.

DIU је реаговао већ следећег јутра. Првог октобра именовао је Тревиса Меца, свог заменика директора и оперативног директора, као и руководиоца програма Drone Dominance, за вршиоца дужности директора. У објави на мрежи X наведено је да се Вест „повлачи како би покренуо Пројекат Аженкур. Мец је у DIU дошао из канцеларије секретара за рат, где је радио на програму Drone Dominance, након каријере током које је управљао фондовима ризичног и приватног капитала.

ФОТО: REUTERS/Al Drago

Пентагон окупља тим

Хегсет је у Квантику објаснио да ће Пројекат Аженкур бити заснован на моделу који је Пентагон већ применио у оквиру програма Drone Dominance. Реч је о програму набавке једносмерних ударних дронова вредном 1,1 милијарду долара, подељеном у четири фазе. Уместо класичног поступка у којем војска унапред бира систем који ће набавити, различити произвођачи достављају своје дронове које потом војни оператери тестирају и оцењују, а наруџбине добијају они који остваре најбоље резултате.

Прва фаза, Gauntlet I, донела је наруџбине за око 30.000 дронова. До 25. августа произвођачи који су изабрани у тој фази испоручили су 13.440 од предвиђених 22.320 летелица из прве транше, односно око 60 одсто. У другој фази, Gauntlet II, одржаној у августу у Форт Карсону, компанија Neros добила је наруџбину вредну 100 милиона долара, као и наруџбину за додатних 800 дронова које други изабрани произвођачи нису успели да испоруче. Дан пре Хегсетовог говора Пентагон је отворио и трећу фазу програма, вредну 450 милиона долара, за коју произвођачи морају да обезбеде најмање 400 дронова да би могли да учествују.

Хегсет је навео и да је тим DRPM већ послао хиљаде аутономних система на Блиски исток и друга подручја за потребе операције Epic Fury. Министарство одбране није, међутим, објавило њихов тачан број нити детаљније податке о томе који су системи послати.

Од друге фазе програма Drone Dominance забрањена је употреба мотора и батерија произведених у Кини. Исти услов требало би да важи и за системе које ће у будућности набављати AutoWarCom, што значи да ће нова команда бити ослоњена на добављаче који могу да обезбеде ланац снабдевања без тих кинеских компоненти.

Хегсет је читав концепт команде поставио око трошкова. Сједињене Државе су, како је рекао, током 40 година давале предност квалитету над количином.

– Темпо ратовања мења се брже од процеса који треба да га подржи – рекао је Хегсет, пре него што је изложио концепт комбинације скупих и јефтинијих система у којој су врхунска оружја муње, а масовно коришћени потрошни дронови ветар и киша исте олује.

Пројекат Meridian истражује како ће се водити ратови будућности

Хегсет је такође покренуо Пројекат Meridian, 120-дневну студију о будућности ратовања, којом ће заједнички руководити Илон Маск, Палмер Лаки и Њут Гингрич под надзором главног технолошког директора Емила Мајкла. Студија би требало да буде окончана јавним извештајем са поверљивим анексом. Сва тројица су седела у публици, а непосредно после говора састала су се са Хегсетом у обезбеђеном објекту.

Лаки је основао Anduril, компанију која Министарству продаје дронове, системе за борбу против дронова и софтвер за аутономне системе, а сада учествује у дефинисању будућих потреба тог истог Министарства. У саопштењу Министарства овај тим се описује као група „водећих иноватора из приватног сектора у земљи“, али се ништа не наводи о изузећу из одлучивања или правилима у вези са сукобом интереса. Пројекат Meridian требало би да обухвати веома широк спектар могућих облика будућег ратовања. Према Министарству одбране, анализираће се све – од операција испод земље до оних у цислунарном простору, односно простору између Земље и Месеца.

AutoWarCom треба да прилагоди америчку војску новој технолошкој ери

Хегсет је рекао да ће ускоро бити именован командант са четири звездице који ће подићи заставу AutoWarCom-а, али није навео ниједно име. Меморандум не одређује износ средстава, број припадника нити седиште команде, а читава структура условљена је усвајањем закона за који је DRPM-UxS добио задатак да обезбеди подршку Конгреса.

Конгрес је, барем на папиру, стигао први. Одбор Сената за оружане снаге у предлогу закона о одбрани за фискалну 2027. годину, који је у јуну одобрен са 18 гласова за и девет против, предвиђа формирање Борбене команде за роботске и аутономне системе на чијем челу би био генерал са четири звездице, са овлашћењима за тестирање и процену и ограниченим овлашћењима за набавке, како су известили амерички медији. Тај закон није усвојен. Овлашћења за набавке која предвиђа Сенат, међутим, ограниченија су од оних која Хегсет жели да додели новој команди, а која би била слична овлашћењима појединачних видова америчких оружаних снага. Усклађивање ова два приступа представља законодавни посао који меморандум додељује DRPM-UxS, и то је разлог због којег је Хегсет део говора посветио закону Goldwater–Nichols, формирању Команде за специјалне операције (SOCOM) и оснивању Свемирских снага, подсећајући на велике промене у организацији америчке војске којима се Пентагон у почетку противио, али које је касније, након што су донете одговарајуће политичке и законске одлуке, морао да спроведе.

ФОТО: Francesco Sgura/Shutterstock

Новац је већ затражен. Како је DroneXL известио у јулу, захтев за фискалну 2027. годину предвиђа 75 милијарди долара за програме дронова и борбе против дронова, при чему се највећи део средстава усмерава преко Defense Autonomous Warfare Group, која се сада налази под DRPM-UxS. Хегсет је говор искористио и да затражи од Конгреса посебан пакет од 350 милијарди долара кроз поступак буџетског усаглашавања. Ни у једном документу објављеном ове недеље не наводи се да ли ће AutoWarCom преузети део тих средстава или ће добити сопствену буџетску ставку.

Иако је рок за успостављање нове команде постављен за октобар 2027. године, њен коначан облик још није познат. Тек треба утврдити која ће овлашћења AutoWarCom добити, колики ће му бити буџет и људство и на који начин ће се уклопити у постојећу структуру америчких оружаних снага.

Пројекат Аженкур зато ће у наредних годину дана бити први тест Хегсетове замисли. Његов успех неће зависити само од тога колико брзо Пентагон може да успостави нову команду, већ и од тога да ли америчка војна индустрија може довољно брзо да производи и испоручује беспилотне и аутономне системе у обиму који тај концепт захтева.

Ако у томе успе, AutoWarCom би могао да означи знатно дубљу промену од оснивања још једне војне команде. Сличан тренутак америчка војска имала је крајем педесетих година прошлог века, када је совјетско лансирање Спутњика показало да постојећа организација није довољно брза да одговори на нову технолошку трку. Пентагон је 1958. зато основао Агенцију за напредне истраживачке пројекте (ARPA), касније преименовану у DARPA, са задатком да убрза развој технологија које су могле да промене начин ратовања. Готово седам деценија касније, Хегсет покушава нешто слично са дроновима, роботиком и вештачком интелигенцијом.