АИ као пречица до развоја: Светска банка види историјску прилику за сиромашније земље

Вештачка интелигенција пружа земљама у развоју историјску прилику да за свега десет година остваре напредак за који би им раније био потребан читав век, оцењује Светска банка у новом извештају.

Институција упозорава да ће брзина усвајања ове технологије бити пресудна како земље са нижим и средњим приходима не би пропустиле јединствену развојну шансу.

Према проценама Светске банке, вештачка интелигенција могла би током ове деценије да повећа потенцијални годишњи привредни раст земаља у развоју са 4,1 на 4,9 одсто, док би у развијеним економијама тај раст износио између 1,2 и 3,6 одсто.

ФОТО: FOTOGRIN/Shutterstock

Уместо развоја сопствених великих AI модела, што је скупо и технолошки захтевно, препорука је да државе у развоју најпре усвоје постојећа решења, прилагоде их локалним потребама, а тек потом развијају сопствене технологије.

Извештај наглашава да користи од вештачке интелигенције не захтевају нужно огромна улагања.

Посебно се истиче потенцијал тзв. „мале АИ“, односно апликација које могу да функционишу и у срединама са ограниченим приступом интернету и електричној енергији.

Таква решења могу значајно да унапреде здравство, образовање, пољопривреду и рад јавне управе.

Као успешне примере, Светска банка наводи тутора за математику у Гани, доступан путем СМС порука на обичним мобилним телефонима, који је за само пет долара по ученику постигао резултате упоредиве са осмомесечним курсом.

У Бангладешу је систем заснован на вештачкој интелигенцији повећао бројдневно прегледаних пацијената са дијабетичком ретинопатијом за 40 одсто, док су у Индији AI системи за временску прогнозу помогли пољопривредницима да смање трошкове и повећају ефикасност.

Посебан значај вештачке интелигенције, наводи се у извештају, огледа се у томе што може да надокнади недостатак стручног кадра у областима попут здравства, образовања, пољопривреде и државне администрације.

Истовремено, ризик од аутоматизације радних места у земљама у развоју знатно је мањи него у богатим државама.

Процењује се да би генеративна AI могла да угрози 4,5 одсто послова у земљама са нижим приходима, наспрам 14,2 одсто у развијеним економијама.

Поред тога, око 16,2 одсто радних места у земљама у развоју могло би да оствари раст продуктивности захваљујући AI, што је готово на нивоу развијених земаља где овај проценат износи 18,7 одсто, наводи Светска банка на својој веб страници.

Организација ипак упозорава да вештачка интелигенција није без ризика, додајући да АИ може да продуби разлике између богатих и сиромашних земаља, додатно концентрише технолошку моћ у рукама малог броја компанија и повећа зависност од ограниченог броја добављача.

Банка зато позива земље у развоју да, уз брзо увођење AI технологија, истовремено развијају одговарајуће заштитне механизме и услове који ће омогућити да се користи максимално искористе, а потенцијални негативни ефекти сведу на минимум.