, ,

Данас свечано пуштање у саобраћај деонице Адрани–Прељина, присуствоваће и Вучић

Празан ауто-пут са надвожњаком у позадиниФОТО: PV productions/Shutterstock

Деоница Адрани–Прељина на Моравском коридору данас ће свечано бити пуштена у саобраћај, а отварању ће присуствовати председник Србије Александар Вучић.

Како је најављено из Председништва Србије, свечано отварање деонице ауто–пута од Адрана код Краљева до Прељине код Чачка заказано је за 17 часова. Реч је о делу Моравског коридора дугом 28,71 километар, који повезује петљу Адрани и петљу Прељина.

Отварањем ове деонице биће пуштено у саобраћај укупно 100,34 километра Моравског коридора. Цео коридор, када буде завршен, биће дуг 112,37 километара и повезаће Појате и Прељину, односно Расински, Рашки и Моравички округ.

Шта доноси деоница Адрани–Прељина

Деоница Адрани–Прељина важна је јер повезује простор Краљева и Чачка са Моравским коридором и постојећом путном мрежом. На траси је изграђена денивелисана раскрсница „Адрани”, која омогућава везу Моравског коридора са постојећим државним путем ИБ реда 22, односно Ибарском магистралом.

Изграђена је и денивелисана раскрсница Чачак Исток, односно нова Прељина, која омогућава везу Моравског коридора са државним путевима ИБ 22, Ибарском магистралом, и ИБ 23, правцем Прељина–Чачак–Пожега.

Такође, изграђен је и део денивелисане раскрснице „Катрга”, која ће Моравски коридор повезивати са будућом брзом саобраћајницом Гружански коридор и Ибарском магистралом.

На делу ауто–пута Краљево–Чачак, односно Адрани–Прељина, изграђено је 16 мостова, четири надвожњака и седам подвожњака. Уз то, на овој деоници изграђена су и два објекта хидротехничког уређења Западне Мораве, укупне дужине 25,25 километара, као и 4,85 километара локалних путева.

Моравски коридор грађен у фазама

Моравски коридор отваран је у више фаза. У априлу 2023. године у саобраћај је пуштена деоница од Појата до Макрешана, а у децембру исте године и деоница од Макрешана до Крушевца, односно Кошева.

У децембру 2024. године отворена је деоница од Крушевца, односно Кошева, до Врњачке Бање, док је у децембру 2025. године за саобраћај отворена и деоница Врњачка Бања–Врба, дуга 14 километара.

Упоредо са отварањем деонице Адрани–Прељина, настављају се радови на преосталом делу пројекта, односно на потезу од Врбе до Адрана, у дужини од око 12 километара.

ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ

Први дигитални коридор у Србији

Моравски коридор је први дигитални коридор у Србији. То значи да је пројектован тако да омогући брзу и поуздану размену информација, са циљем безбеднијег и ефикаснијег одвијања саобраћаја.

Ауто–пут се гради за рачунску брзину од 130 километара на час, а укупна ширина износи 30 метара, што је скоро два метра више у односу на остале ауто–путеве у Србији. Та ширина треба да обезбеди додатни комфор и већу безбедност у саобраћају.

Према најавама, време путовања од Београда до Краљева, повезаним ауто–путевима „Милош Велики” и Моравски коридор, преко Прељине, сада ће бити око сат и 15 минута.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖАН МОРАВСКИ КОРИДОР

Моравски коридор није само још један ауто–пут, већ саобраћајница која повезује централну Србију са великим путним правцима. Његовим завршетком боље ће бити повезани Појате, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево, Чачак и Прељина, али и читав простор Расинског, Рашког и Моравичког округа.

Посебан значај има и хидротехничко уређење Западне Мораве, које се ради у оквиру пројекта. Тиме се ауто–пут штити од великих вода, али се истовремено повећава и степен заштите околних насеља, земљишта и привредних зона од поплава. Зато се корист од овог коридора не мери само краћим путовањем, већ и већом безбедношћу, бољом везом са тржиштима и новим могућностима за локалну привреду.

ФОТО: Shutterstock/Photomann7

Шанса за привреду и локалне средине

Нови ауто–пут, како истичу у Коридорима Србије, значајно доприноси развоју локалних општина и средина кроз које пролази и представља велику шансу за домаћу привреду и индустрију.

Добробит изградње директно ће осетити становници Ћићевца, Варварина, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање, Краљева и Чачка. Отварањем деонице Адрани–Прељина тај ефекат додатно се шири ка западном делу централне Србије, посебно ка подручју Краљева и Чачка.

Извођач радова на Моравском коридору је америчко–турски конзорцијум „Бехтел–Енка”.

БАНЕР