Србија је у последњем извештају Светске банке рангирана на другом месту у Европи и шестом месту у свету по степену дигиталне трансформације, оценила је данас министарка државне управе и локалне самоуправе у техничком мандату Снежана Пауновић на годишњем Дијалогу на високом нивоу о реформи јавне управе, који организује Регионална школа за јавну управу (РеСПА).
Пауновић је навела да је порталом еУправа задовољно 90 одсто корисника, а да их данас има скоро три милиона, што је више од половине пунолетних грађана. Додала је да је на порталу доступно више од 150 електронских услуга, као и да је електронским путем потписано више од три милиона докумената.
– Више од 650 милиона сати чекања на различитим шалтерима уштедели су до сада грађани Србије кроз процес дигитализације услуга, док је привредним субјектима уштедело око 3,7 милијарди динара годишње кроз поједностављење административних поступака – рекла је Пауновић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према њеним речима, и национални портал отворених података недавно је остварио један од најбољих резултата у европском систему за оцену квалитета, заузевши девето место међу више од 200 каталога из читаве Европе.
Напредак, како је оценила, није могућ без улагања у људе, односно службенике који су носиоци и спроводиоци свих реформи. Систем усавршавања, који воде Национална академија за јавну управу и министарство, омогућио је да од оснивања Академије више од 100.000 службеника прође програме стручног усавршавања.
– Иако су наше реформе свеобухватне и усмерене на све принципе јавне управе, наш примарни фокус је заправо на људима – рекла је Пауновић и објаснила да се грађанима пружају висококвалитетне услуге, а службеници оснажују и усавршавају.
ФОТО: FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ/Подсетила је да је реформа јавне управе међу приоритетима европских интеграција, јер је обухваћена Кластером 1, а да је током ове године донет и нови стратешки оквир за период од 2026. до 2030. године, којим су утврђени приоритети у готово свим областима реформе. У наредном периоду, како је навела, тај оквир биће заокружен плановима у области управљања јавним политикама и електронске управе.
Пауновић је оценила да је Србија на велике изазове реформе јавне управе одговорила најефикасније у региону.
– Можда сам субјективна, али чини ми се да је Србија најефикасније одговорила на све те изазове, који јесу велики. Када је у питању јавна управа, она пре свега подразумева боље услове за функционисање у односу на кориснике услуга јавне управе, односно на грађанке и грађане. И ту смо се трудили у периоду који је иза нас да урадимо много, пре свега када је у питању дигитализација – рекла је Пауновић за Танјуг.
Према њеним речима, највећи изазов јавног сектора је привлачење младих талената у јавну службу.
– То јесте доста тешко, био је то велики изазов, пре свега зато што су конкурсни услови били ригорозни. Ми смо изменили Закон о државним службеницима, али смо благо смањили критеријуме и отворили врата за младе људе – рекла је она.
Старији службеници су се, како је навела, изненађујуће добро прилагодили новим системима, пре свега захваљујући едукацијама Националне академије за јавну управу, јер су им измене ишле наруку.
– Јавна управа је заправо жила куцавица или кичма овог друштва и система државе – рекла је Пауновић, оценивши да ће јавност, пре или касније, препознати важност тог сектора, иако се он, како је рекла, често налази у другом плану у односу на атрактивније теме.
ФОТО: FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ/Вршитељка дужности директора РеСПА Јелена Мрдак отворила је дијалог податком да је та организација ове године спровела више од 75 иницијатива за изградњу капацитета и ангажовала 2.650 државних службеника из девет администрација. Истакла је да су награде за јавну управу, које се додељују заједно са програмом СИГМА, ове године привукле рекордних 67 иницијатива, при чему је конкурс први пут проширен и на земље Источног партнерства – Украјину, Молдавију и Јерменију.
– Професионални развој даје администрацијама лидерство, етику и вештине за спровођење реформе, а дигитална управа пружа им нове начине да услуге буду приступачније и ефикасније. И ништа не функционише без оног другог. Дигитални систем не може да надомести слабу институцију, а способна институција не треба да буде онемогућена застарелим процедурама – рекла је Мрдак.
Руководилац програма СИГМА Грегор Вирант оценио је да је дигитализација јавне управе у Србији у сваком погледу напредовала и подсетио да се, према најновијем извештају ОЕЦД-а, лидерство и дигиталне вештине истичу као два најважнија захтева у државним службама земаља чланица те организације и Европске уније, али да се јавна администрација не развија само кроз дигитализацију.
– Не разговара се о будућности јавне администрације која би се сада дигитализовала, него, да будем прецизнији, о вештачкој интелигенцији – рекао је Вирант, оценивши да се она развила толико брзо да не зна како ће свет и јавна администрација изгледати за пет, десет или 20 година, док је у знатном броју земаља ОЕЦД-а већ користе у административним процесима.



