Економиста Никола Фабрис изјавио је данас да стабилност девизног курса није угрожена, али да Народна банка Србије (НБС) мора да провери ситуацију на мењачком тржишту.
Повећану потражњу за еврима Фабрис види као последицу психолошких ефеката и ранијих негативних искустава.
Народна банка Србије, према његовим речима, мора да провери да ли је реч о краткорочној несташици девиза или о вештачком стварању неизвесности на тржишту.
– Не сме се дозволити да нема новца у мењачницама. Ако га нема, НБС треба да интервенише изношењем додатне количине девиза на тржиште – рекао је Фабрис за РТС.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Инфлација у Србији износила је 4,1 одсто у септембру, а Фабрис очекује да ће и у октобру остати на нивоу од око четири одсто.
Оценио је да септембарски раст инфлације не представља нови инфлаторни талас, већ да је пре свега последица базног ефекта.
Објаснио је да су у септембру прошле године биле ограничене трговинске марже, што је довело до стопе инфлације од 1,6 одсто.
– Мене у овом тренутку инфлација не брине превише јер инфлација није наш проблем. У питању је глобални феномен – рекао је Фабрис.
Навео је да је инфлација у септембру износила 3,8 одсто у Европској унији и 3,7 одсто у САД, док је у Босни и Херцеговини била шест, а у Црној Гори 5,2 одсто. У Северној Македонији износила је 2,7 одсто.
Говорећи о стамбеним кредитима одобреним у еврима, Фабрис је објаснио да референтна каматна стопа Народне банке Србије има занемарљив утицај на висину њихових камата.
На њих пре свега утиче еурибор, који зависи од референтне каматне стопе Европске централне банке (ЕЦБ).
Сматра да у овом тренутку нема услова за смањење каматне стопе ЕЦБ-а, јер је инфлација у еврозони на крају септембра износила 3,8 одсто, знатно изнад циљаних два одсто. Очекује се да ће инфлација на крају наредне године бити 2,7 одсто, што је и даље изнад циљаног нивоа.
Према Фабрисовој оцени, постепено смањење инфлације у еврозони могло би да отвори простор за снижавање каматних стопа Европске централне банке крајем наредне године или почетком 2028. године.
– То би се потом могло одразити и на ниже камате на стамбене кредите у Србији – закључио је он.
