Американци ће 3. новембра бирати нови састав Конгреса, али се у завршници кампање борба за Представнички дом и Сенат све више претвара у гласање о Доналду Трампу и његовом другом мандату. Иако његово име није на гласачком листићу, исход избора могао би значајно да одреди политичке односе у Вашингтону у наредне две године.
Политички аналитичар CNN-а Стивен Колинсон изборе види као могућу прекретницу која би могла да одреди остатак Трамповог другог мандата, покаже колико је снажан политички покрет који је изградио и отвори борбу за председничке изборе 2028. године.
Знатно уздржанију слику онога што би уследило после евентуалне победе демократа даје конзервативни National Review. Његов политички аналитичар Џим Џерати указује да би освајање Представничког дома и Сената донело демократама већину у Конгресу, али и веома тежак задатак у наредне две године.
Разлика између те две перспективе није мала. Док CNN поставља питање да ли Америка улази у нову политичку фазу, National Review пажњу усмерава и на проблеме са којима би се демократе суочиле после изборне победе. Промена већине у Конгресу, другим речима, не значи и преузимање Беле куће јер би Трамп остао председник до краја мандата.
Џерати зато упозорава да освајање Конгреса демократама не би аутоматски донело и контролу над политичким правцем земље. Иако би нова већина добила важне полуге у одлучивању о буџету, јавној потрошњи, задуживању и потврђивању именовања, Трамп би остао у Белој кући.
– Најбоља ноћ нове демократске већине у Конгресу могла би да буде управо изборна ноћ – пише Џерати.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Колико би демократе могле да ограниче Трампа
Колинсон указује да би демократско преузимање Представничког дома или Сената отворило простор за много снажнији надзор над Белом кућом. Конгресни одбори могли би да покрену истраге о раду администрације, државној потрошњи и пословима председника и његове породице.
Посебно би значајан био Сенат. Демократама су потребна четири додатна места за већину, а њено освајање омогућило би им да знатно снажније утичу на потврђивање председникових кадровских решења, укључујући судије.
Али управо ту конзервативни National Review уводи другу страну једначине. Џерати полази од могућности да демократе освоје и Представнички дом и Сенат, али упозорава да би права политичка тешкоћа за њих почела тек после избора. Конгресна већина морала би да функционише у условима подељене власти, са републиканским председником у Белој кући.
Уместо потпуног политичког преокрета, Америка би зато могла да уђе у две године оштрог институционалног надметања Беле куће и Конгреса. Демократе би добиле знатно већу моћ над законодавним процесом и надзором администрације, али не и слободу да саме одређују правац америчке политике.
ФОТО: Mulevich/ShutterstockБирачи гледају и у новчаник
Постоји још један разлог због којег се велике политичке прогнозе морају посматрати опрезно. За значајан део Американаца избори се не своде на Трампа, конгресне истраге или будућност две странке, већ на много непосредније питање о томе колико кошта свакодневни живот.
Управо на то указује демократски сенатор Брајан Шац, који сматра да би евентуална нова већина морала да покаже да може да одговори на економске проблеме грађана.
– Дизел, бензин, пољопривредни производи, роба широке потрошње, све је поскупело. Мислим да људи не очекују од нас да урадимо све, већ неколико ствари које ће ублажити оно кроз шта пролазе – рекао је Шац за CNN.
Али победа демократа одмах би створила и очекивање да нешто промене. Уколико би Конгрес наредне две године био претворен само у поприште политичког обрачуна са Белом кућом, поставило би се питање колико би то задовољило бираче који су гласали због цена, плата и трошкова становања.
Некадашњи шеф кабинета Беле куће Рам Емануел, који се помиње и као могући кандидат на председничким изборима 2028. године, такође сматра да освајање већине не би било довољно.
– Демократе ће током 2027. морати да докажу да су заиста победиле. Подржавам свеобухватне истраге, праћење токова новца, све. Венецуела, руски новац, нафта, сви ти послови – рекао је Емануел за CNN.
Међутим, његова друга порука много непосредније показује шта би демократе морале да понуде бирачима.
– Ако не спроведете реформу етичких правила, нисте донели промену. Ако не повећате минималну зараду, нисте решили питање високих трошкова живота – поручио је Емануел.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Избори већ отварају борбу за 2028.
У једном се, ипак, слажу и демократе и конзервативци. Исход избора имаће значај који превазилази борбу за Конгрес и биће тумачен и као порука о политичком расположењу Америке две године уочи следећих председничких избора.
Колинсон зато отвара питање шта би тежи републикански пораз значио за покрет који је Трамп изградио и може ли трампизам да задржи исту снагу након завршетка његове политичке каријере. То питање посебно се односи на могуће наследнике, међу којима је и потпредседник Џеј Ди Венс.
Ништа мање важан тест чека демократе. Трка у Мичигену, где је њихов кандидат за Сенат Абдул Ел Сајед из прогресивнијег крила странке, постала је и показатељ унутрашњег спора око будућег правца странке.
Зато ће Американци 3. новембра формално одлучивати о контроли Конгреса, али две анализе показују да се значај избора ту не завршава. CNN у њима види могућу прекретницу Трамповог другог мандата и почетак борбе за политичку еру која ће уследити, док National Review упозорава да би чак и велика победа демократа могла да буде тек почетак њихових проблема.
Највећи улог ових избора зато можда није у томе ко ће после њих имати сву политичку моћ, јер је готово сигурно неће имати нико, већ ко ће у наредне две године моћи да поставља границе оном другом.
