Међународна конференција „20 година Устава Републике Србије“, којом Уставни суд Србије обележава две деценије од доношења Устава, одржава се данас у Малој сали Скупштине Србије. На отварању конференције истакнуто је да сваки устав представља темељ правног и институционалног поретка државе.
Заменик председника Врховног суда Слободан Велисављевић рекао је да се Уставом уређује организација власти, утврђују основна права и слободе грађана, али и постављају границе носиоцима јавних функција.
– Његова снага не огледа се само у нормама које су одређене, већ и у спремности како институција, тако и појединаца да те норме доследно поштују и примењују – рекао је Велисављевић.
Додао је да је владавина права свакодневна обавеза и мерило одговорности сваке институције, због чега је улога судства од изузетног значаја.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Судови су позвани да штите права грађана, обезбеђују правну сигурност и одлучују на основу Устава, закона и чињеница – поручио је Велисављевић.
Деканка Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и председница Управног одбора Института за упоредно право Слободанка Перић рекла је да се академска заједница на Косову и Метохији за опстанак српског народа бори књигом, знањем и образовањем.
– Та наша одговорност уткана је у обавезу коју прокламује преамбула Устава из 2006. године, у којој се истиче да је покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, а уједно предвиђа и обавезу свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији – навела је Перићева.
Нагласила је да преамбула показује да је Косово и Метохија срж српског националног идентитета, стуб духовности и колективне свести, а не само географски и политички појам.
ФОТО: FOTO TANJUG/AMIR HAMZAGIĆПотпредседник Високог савета тужилаштва Мирослав Ђорђевић рекао је да је Устав из 2006. године наследио Устав из 1990. године.
– У односу на свог претходника, важећи устав представља у одређеним аспектима корак напред, али у некима можда и корак уназад. Оно по чему је Устав из 2006. године био посебно обележен јесу питања у вези са правосуђем, на шта је критику одмах по његовом доношењу упутила и Венецијанска комисија. Србија је 2022. године, после више неуспешних покушаја, успела да измени ове одредбе у сложеној процедури која је укључивала и референдум – објаснио је Ђорђевић.
Потпредседник Венецијанске комисије Ајрик Холмвик рекао је да, када је реч о уставима, 20 година није кратак период, јер је мали број њих трајао дуже од једног века.
– Према емпиријским истраживањима, већина устава има релативно кратак век, док само мали број њих траје дуже од 25 година. Од усвајања првих писаних устава крајем 18. века, медијална старост устава износила је око 19 година. Стога данас можемо да прославимо чињеницу да је Устав Србије премашио историјску медијалну старост устава. Посматрано из историјске перспективе, можемо рећи да је Устав Србије сазрео и да је постао чврсто утемељен – рекао је Холмвик.
Судија Европског суда за људска права Латиф Хусеинов рекао је да Устав Србије и Европска конвенција пружају оквир за заштиту људских права и обезбеђивање тога да вршење јавне власти буде подвргнуто праву.
ФОТО: FOTO TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ– Владавина права и поштовање људских права чврсто су утемељени у Уставу Србије. Члан 1. прописује да је Србија држава заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама, као и припадности европским начелима и вредностима – рекао је Хусеинов.
Председник Уставног суда Италије Ђовани Аморозо истакао је да се Устав Србије убраја у савремене уставе који непосредно садрже одредбе о људским и мањинским правима, као и општеприхваћеним правилима међународног права.
– У складу са овим оквиром, уставне одредбе тумаче се у светлу судске праксе међународних судова и трибунала, пре свега Европског суда за људска права и Суда правде Европске уније. Поред тога, уставни поредак пружа свеобухватну заштиту од непосредне и посредне дискриминације – истакао је Аморозо.
Судија Уставног суда Азербејџана Рашид Рзајев рекао је да је доношење новог Устава Србије представљало важан политички и правни догађај у историји развоја демократске државе.
– Усвајањем овог темељног документа, српски народ је начинио историјски избор у корист изградње савременог правног друштва. Током протеклог периода, Устав Србије није само уредио систем државних органа већ је постао и поуздан гарант развоја правне државности. Посебно треба истаћи улогу Уставног суда Србије као независне судске институције која делотворно обезбеђује супремацију начела и норми утврђених Уставом – поручио је Рзајев.
Председник Светске асоцијације правника Хавијер Кремадес рекао је да и у државама са дугом уставном традицијом, попут Сједињених Америчких Држава, постоје нови изазови, јер устав није само формални систем и скуп правила већ захтева повезаност између појединаца и устава.
– Он мора бити и живи организам, који захтева стваралаштво, осмишљавање и учешће грађана. Оно чему данас сведочимо подсећа на повратак у свет какав смо некада познавали. Чини се да ауторитарни режими поново постају функционални и ефикасни. Аутократски системи функционишу, обезбеђују добре животне услове својим грађанима, а понекад се чини да су људи постали уморни од система владавине права. Сведочимо томе да стотине хиљада, па и милиони грађана, заиста губе повезаност са системом, што представља озбиљан проблем – нагласио је Кремадес.
Устав Србије усвојен је у Скупштини Србије 30. септембра 2006. године, након разлаза са Црном Гором, а грађани су га потврдили на дводневном референдуму 28. и 29. октобра исте године.
