Готово је извесно да ће демократе преузети контролу над Представничким домом, а вероватно и над Сенатом. Уколико буду контролисали оба дома Конгреса, тиме ће контролисати и финансије, што ће озбиљно и дубоко ограничити Трампову могућност да води рат у Ирану, пружа неограничену помоћ Израелу, па чак и да помаже режиму у Кијеву.
Ово је у интервјуу за Спутњик пред престојеће изборе у САД поручио амерички стручњак за право и бивши судија Ендру Наполитано.
Он је навео и да би у случају да републиканци задрже контролу над Сенатом, а демократе преузму само Представнички дом, демократе и даље имале могућност да отежавају посао Трампу, иако не у оној мери у којој би то могле да чине да контролишу оба дома.
Међутим, како је навео, то није највећи Трампов страх.
– Него је губљење времена и лична непријатност до које ће доћи услед бескрајних истрага које ће демократе у Представничком дому, по свему судећи, покренути. То ће му одвући пажњу и енергију од вођења спољне политике. На пример, могу да замислим ситуацију у којој Конгрес забрањује приватним лицима да преговарају у име Сједињених Држава. Тиме би Виткоф и Кушнер били потпуно искључени из игре – додао је Наполитано.
Појаснио је да Конгрес располаже „моћи новчаника” (контролом над буџетом), а то функционише у оба смера. Конгрес може да ограничи начин на који председник троши новац, али га исто тако може и присилити да га троши.
– Русофобија је у Конгресу веома раширена, и то у обе странке. Има чланова Конгреса, жао ми је што ово морам да кажем, који у својим канцеларијама истичу украјинске заставе и носе значке у бојама украјинске заставе. Нису то баш заставе, али је јасно какву поруку тиме шаљу. Дакле, Конгрес може да забрани председнику одређене потезе, али може и да покуша да га присили на одређене радње. Рецимо, могу га присилити да потроши новац који он не жели да потроши, на пример, да додели још средстава најкорумпиранијем режиму на планети, а то је онај у Кијеву – истиче он.
Уколико би Трамп одбио да то учини, појашњава Наполитано постоје пресуде Врховног суда на основу којих Конгрес може да га примора на поступање.
– Ово се, међутим, дешава изузетно ретко, јер амерички председници иначе воле да троше новац. Чешће се дешава супротно: новац се троши у износима које Конгрес не одобрава, уместо да се трошење одбија.
Иако Устав Сједињених Држава налаже да закони које доноси Конгрес морају имати јасно одређене сврхе, додаје Наполитано, у пракси се то правило често крши; наиме, у законске акте могу се унети одредбе којима се ограничава понашање председника, а које немају никакве везе са суштином самог закона.
– Уколико је реч о закону који је председнику неопходан – на пример, о закону којим се обезбеђују средства за рад Пентагона – он ће га потписати, иако тиме заправо озакоњује ограничења сопственог понашања. Вероватно би на тај начин демократе могле да заобиђу вето Доналда Трампа: убацивањем одредби које ограничавају његово деловање у законе на које он, из политичких разлога, не сме да стави вето. Наиме, такав вето би довео до обуставе рада правосудног система, Министарства правде или Пентагона, а притисак јавности да се та обустава оконча био би толико снажан да га он не би могао поднети – закључује бивши судија.
