Због пада рејтинга уочи новембарских избора, Трампу су прекопотребни политички поени због чега Украјина изненада постаје део предизборне рачунице
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп недавно је изјавио да је свет „можда ближи него икада до сада“ завршетку рата између Русије и Украјине.
Није први пут да Трамп шаље сличне поруке, а вероватно ни последњи, због чега је тешко проценити да ли смо заиста и за колико корака ближи окончању рата. Међутим, интензивне дипломатске активности којима сведочимо последњих неколико недеља указују на то да се у позадини заиста одвијају озбиљни процеси.
Док се на терену тензије и сукоби не решевају, весници могућих промена стижу далеко од линије фронта. Од недавне изјаве Володимира Зеленског да је спреман на заустављање борби дуж садашњих линија фронта, најаве трилатералних преговора, преко покушаја Европе да се договори око свог преговарача… Све су то сигнали који указују на могуће помаке, док се у позадини читавог процеса налази предстојећи догађај на другој страни планете, који би се у извесном смислу могао сматрати покретачем свега што се тренутно дешва.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ПАД ПОДРШКЕ ПРЕД ИЗБОРЕ
Откако се Доналд Трамп вратио у Белу кућу, више пута су могле да се чују и прочитају оцене да одређене потезе повлачи како би остварио дипломатске победе које би му у датом тренутку помогле да учврсти свој имиџ у очима америчке јавности. У овом тренутку политички поени су му потребнији него икада раније, јер ће се ускоро суочити са важним изборима.
Сједињене Америчке Државе трећег новембра чекају избори за Конгрес и то у тренутку када се републиканци суочавају са притиском, а Доналд Трамп са никада нижим рејтигом.
Анкета „Ројтерса“ и Ипсоса показала је да је популарност председника САД пала на свега 31 одсто, што је за проценат мање од истраживања које је објављено пре месец дана. Да ствар по Трампа буде још драматичнија, испитаници су на питање – за кога би гласали уколико би се избори одржали данас – чак 47 одсто је одговорило за демократе, док је 35 одсто рекло за републиканце. Предност од 12 одсто највећа је забележена од почетка актуелног изборног процеса и прети да Трамповој администрацији знатно отежа спровођење политике у преостале две године његовог председничког мандата.
Анкете указују и на то да је управо политика коју је Трамп водио од повратка у Белу кућу и допринела рејтингу који данас има. Чак 68 одсто анкетираних Американаца не одобрава начин на који председник САД управља економским питањима, због чега су високе цене горива постале једна од централних тема кампање.
УКРАЈИНА КАО ДЕО ПРЕДИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ
Са високим ценама горива не суочавају се само Американци већ и већи део света, што Трампа, из перспективе новембарских избора, нарочито не занима. Оно што му је далеко важније јесте да америчким грађанима понуди одговор на питање зашто на пумпама остављају више новца него раније, али тако да избегне блокаду Ормуског мореуза и рат на Блиском истоку који је сам покренуо.
Анкета „Ројтерса“ и Ипсоса показала је да је популарност председника САД пала на свега 31 одсто, што је за проценат мање од истраживања које је објављено пре месец дана
Ту на сцену ступа Украјина која је ни крива ни дужна постала део америчке предизборне кампање. Уколико премотамо филм, видећемо да Трамп већ неко време припрема терен да Зеленског и Украјину представи као жртвеног јарца за последице сопствене политике. Све је почело позивом украјинском председнику Володимиру Зеленском да престане са нападима на руске рафинерије уз наводе да они изазивају несташицу горива која „штети свету“. Недуго после ове изјаве, председник САД је отишао корак даље и поручио да би Украјина требало да добије новог председника „који може да постигне договор“.
„Предлажем да добију новог лидера који може да постигне договор. Мислим да је време да Украјина добије новог председника“, поручио је Трамп.
ДУПЛИ ПАС
Док Зеленски проживљава епизоду Трамповог дежурног кривца надајући се да ће се ситуација променити после трећег новембра, Владимир Путин се у целој причи појављује као својеврсни спасилац. Ројтерс је недавно известио да је танкер под заставом Малте, који превози 40.000 тона руског дизела, кренуо пут Њујорка након договора руског и америчког председника, а његов долазак у САД очекује се седмог новембра.
Подсећања ради, према најављеном плану, почетна испорука требало би да износи 300.000 тона након чега би у новембру уследило још 500.000 тона, а потом додатних милион тона. Иако Трамп тврди да ће руски дизел довести до тога да цене „за Американце, али и цео свет“ брзо падну на рекордно низак ниво, стручњаци нису оптимисти.
Међутим, то није једини уступак који је руски председник учинио свом америчком колеги. Путин је испунио Трампову жељу и ослободио Стивена Џејмса Хабарда, Американца који је био затворен под оптужбом да се борио као плаћеник у Украјини. Хабард је ухапшен пре две године и осуђен је на шест година и девет месеци затвора.
„Све је одлучено током телефонског разговора са председником Путином крајем прошле недеље и то веома ценимо, а посебно желим да истакнем да САД нису дале ништа заузврат, што је у оваквим ситуацијама веома ретко“, рекао је Трамп.
Да ли Трамп говори истину или га је руска испружена рука, у тренутку када покушава да угаси политички пожар на домаћој сцени уочи избора, ипак нешто коштати, показаће време. Ипак, тешко је поверовати да се Путин на овај потез одлучио искључиво из добре воље.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
О МИРОВНИМ ПРЕГОВОРИМА
Назнаке да би иза завеса могло да се спрема нешто конкретније када је реч о сукобу, односно миру, између Русије и Украјине стигле су недавно. Зеленски је у интервјуу за америчку телевизију „Фокс Њуз“ рекао да би прихватио мировни споразум којим би борбе биле заустављене дуж тренутне линије фронта, оцењујући да је то реалан начин за окончање ратних дејстава и почетак преговора.
На питање водитеља да ли би прихватио споразум којим би се борбе зауставиле дуж садашње линије фронта, уз задржавање контроле Украјине над најмање 75 одсто њене територије, Зеленски је одговорио потврдно. Истакао је да би замрзавање сукоба представљало реалан пут ка окончању рата, али и да би Украјина потом од САД и европских савезника захтевала чврсте безбедносне гаранције.
„Наравно, то је минимум онога што нам је данас потребно од Русије. Након тога, обратићемо се председнику САД и Европљанима са захтевом за безбедносне гаранције“, рекао је председник Украјине.
Када је реч о Европљанима „Политико“ је недавно објавио да европске владе разматрају могућност именовања преговарача који би у име Европе разговарао са Владимиром Путином о мировном споразуму за Украјину. Такође, међу могућим кандидатима помињу се председник Европског савета Антонио Кошта, Фон дер Лајен, Калас као и председник Финске Александар Стуб.
Да би новембар месец могао да буде важан не само за Трампа и његове републиканце, већ и за односе Москве и Кијева, најавио је Дмитриј Песков који је рекао да ће средином следећег месеца у Абу Дабију разматрати безбедносна питања Русије и Украјине.
„То је један од важних делова мирног решења сукоба“, рекао је портпарол Кремља.
