Сједињене Државе осуђивале су геноцид и војну власт у Мјанмару. Сада жеља Доналда Трампа да обезбеди приступ ретким земним елементима мења амерички приступ, са погубним последицама по оне који се боре за демократију.
Марко Рубио некада је одлучно заступао став да Сједињене Државе морају да учине све што могу како би зауставиле оно што је називао етничким чишћењем Рохинџа у Мјанмару. У писму које је 2017. потписао са још 20 америчких сенатора затражио је оштре мултилатералне санкције против високих војних званичника повезаних са тешким кршењима људских права. Одговорни за злочине, тврдио је тада, морају да буду кривично гоњени.
У годинама које су уследиле, злочини мјанмарске војске само су се умножавали, пише за Гардијан Стив Блумфилд, некадашњи уредник међународне рубрике Обзервера. Оно што се тада називало етничким чишћењем Рохинџа данас се широко препознаје као геноцид, укључујући и у Сједињеним Државама. И оно мало демократије што је постојало у Мјанмару уништено је 2021, када је Аунг Сан Су Ћи ухапшена и затворена, изборна победа њене странке поништена, а војска преузела потпуну власт.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Уследио је грађански рат који је прерастао у бруталан низ испреплетених сукоба између војске, снага отпора и различитих етничких милиција. Око 100.000 људи изгубило је живот, док је пет милиона било принуђено да напусти домове. Уједињене нације процењују да је хитна помоћ потребна за 16 милиона људи. То је једна од највећих хуманитарних катастрофа на свету, у потпуности изазвана људским поступцима.
Раније ове године у Мјанмару су одржани привидни избори, после којих је председник постао Мин Аунг Хлајнг. Реч је о генералу који сноси највећу одговорност за геноцид у тој земљи и који је био једна од мета Рубиовог писма.
Од санкција до разговора са генералима
Међутим, Рубио, сада амерички државни секретар, више не сматра да Мин Аунг Хлајнг треба да буде кривично гоњен. Уместо тога, радије би га видео као савезника. Трампова администрација одлучила је да преокрене готово деценију усаглашене западне политике и започне директне разговоре са мјанмарским режимом. Разматра се и могућност укидања санкција, што је изненадило друге западне земље, које, по свему судећи, нису биле унапред обавештене.
У позадини се, готово неизбежно, појављује личност из покрета МАГА. Овога пута то је Роџер Стоун, Трампов савезник који је 2019. проглашен кривим за лагање Конгреса, утицање на сведоке и ометање истраге о могућем дослуху Трампове кампање са Русијом током председничких избора 2016.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСтоун, који је избегао затвор пошто му је Трамп ублажио казну, недавно је почео да ради као лобиста за мјанмарски режим. Његов ангажман треба да помогне обнови односа између Републике Уније Мјанмар и Сједињених Држава.
Изгледа да то даје резултате. Мајкл Венс, помоћник државног секретара за обавештајне послове и истраживање, посетио је мјанмарску престоницу Нејпјидо. Наводни повод било је обезбеђивање ослобађања једног америчког држављанина, али је Венс разговарао и са генералима.
Сврха тих разговора није била да се војни режим убеди да обнови демократију или заустави брутални рат. Уместо тога, по свему судећи, радило се о обезбеђивању америчког приступа мјанмарским налазиштима ретких земних елемената.
Ретке земље као стратешки улог
Надметање за контролу над стабилним снабдевањем ретким земним елементима последњих година постаје све оштрије. Ти елементи користе се у бројним војним технологијама и високотехнолошкој производњи. Кина контролише већину светских рудника тих сировина и готово све капацитете за њихову прераду.
Настојећи да промени тај однос снага, Трампова администрација склопила је једностране споразуме са Украјином и Демократском Републиком Конго, стављајући америчке пословне интересе испред готово свега осталог.
У Мјанмару постоји више од 600 рудника ретких земних елемената, од којих већина тренутно снабдева Кину. Од војног удара 2021. вредност испорука из Мјанмара у Кину достигла је 3,6 милијарди долара, чинећи већину кинеског увоза тих сировина. Управо је то богатство, по свему судећи, привукло пажњу Вашингтона.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаВенсова посета донела је мјанмарским генералима пропагандну победу у тренутку када чине све што могу да легитимишу режим. Нажалост, Сједињене Државе нису једина земља која им поново отвара врата.
Мин Аунг Хлајнг посетио је Малезију, некада снажног противника хунте, где је премијер Анвар Ибрахим изнео могућност поновног прихватања Мјанмара у оквиру Асоцијације држава југоисточне Азије, АСЕАН-а. У плану су и посете Индонезији и Брунеју, док су Филипини такође показали да желе нормализацију односа.
Дипломатски успеси хунте надовезују се на све веће војне успехе. Током последње две и по године, уз помоћ напреднијих дронова из Русије и Кине и регрутовање још 100.000 младића, војска је повратила контролу над више градова и потиснула снаге отпора у руралне области.
За цивиле се дуга ноћна мора наставља. Више од 50 људи погинуло је претходног месеца када је војска бомбардовала прометну пијацу у области под контролом побуњеника. Свака недеља доноси нове злочине, док нада у миран и демократски Мјанмар постаје све удаљенија.
Запад остаје при санкцијама, али помоћ опада
Једина светла тачка за оне који се боре за слободу Мјанмара јесте то што остатак Запада још није одустао од њих. Британске дипломате одлучно тврде да Лондон неће мењати свој став, док ће Канада, Аустралија и Европска унија вероватно такође остати при досадашњој политици. Ипак, разлога за забринутост има и на тој страни.
Активисти указују на то да је Британија смањила годишњу помоћ Мјанмару са 66 на 55 милиона фунти. Међународни донатори обезбедили су тек половину од 889,6 милиона долара колико су Уједињене нације затражиле за ту земљу ове године. Заговорници демократије желели би и непосредније ангажовање Британије и других држава са мјанмарским продемократским снагама, укључујући покрет отпора.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТрамп није први амерички председник који сировинама даје предност над демократијом, што показује и летимичан поглед на односе Сједињених Држава са Саудијском Арабијом од открића нафте 1938. године. Али његова необуздана глад за нафтом и минералима, спремност да омогући богаћење пријатеља и породице и отворена подршка диктаторима показују једну сасвим другачију Америку.
Мјанмар је још један пример разорног утицаја који Трампова спољна политика има у различитим деловима света. Питање је, међутим, да ли ће Трамп добити оно што жели.
Могу ли генерали да испуне америчка очекивања?
Америчку политику према Мјанмару у великој мери обликовао је Конгрес, у којем и даље постоји подршка обе странке за њено очување. Представнички дом недавно је усвојио предлог закона којим би режим санкција био продужен за још шест година.
Посебно у тренутку када му подршка слаби, Трампу неће бити лако да убеди сенаторе и чланове Представничког дома који годинама подржавају мјанмарски продемократски покрет да зажмуре пред геноцидом и ратним злочинима.
Чак и када би успео, остало би још веће питање: могу ли мјанмарски генерали да му обезбеде оно што тражи? Огромна већина рудника ретких земних елемената налази се близу кинеске границе, а многе контролишу милиције, а не хунта.
ФОТО: Компас/Илустрација– Нема шансе да Кина дозволи Сједињеним Државама да се и приближе тим ретким земним елементима – каже Џошуа Курланцик из Савета за спољне односе.
Чак и ако све ово не доведе ни до какве стварне промене, одлука Трампове администрације да започне разговоре са режимом одговорним за геноцид и једну од највећих светских хуманитарних криза представља катастрофу за оне који се у Мјанмару боре за слободу.
Многе личности из покрета отпора, укључујући Аунг Сан Су Ћи, полагале су наде у америчку помоћ. Попут других демократа који се супротстављају демагозима, међу којима је и Володимир Зеленски, и они су остављени на цедилу.
То је још један пример како Трампова администрација непромишљено улази у део света који слабо познаје, награђује ауторитарног владара и одлази без много тога што би могла да представи као успех.
