, ,

Мали: Просечна плата 1034€ значи реалан раст куповне моћи; Ђилас: Цене су драстично веће

ФОТО: ТВ Нова

Потпредседник ГО СНС и представник листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ Синиша Мали изјавио је вечерас, у предизборној дебати на ТВ Нова С, заједно са Душаном Бајатовићем испред листе „Ивица Дачић – Фактор стабилности“, Југославом Ристићем испред „Студентске листе“ и Драганом Ђиласом са листе „Европска Србија“, да просечна зарада у Србији први пут покрива просечну потрошачку корпу и истакао да податак о просечној плати од 1.034 евра не представља бацање прашине у очи грађанима, већ реалан раст њихове куповне моћи.

У дебати посвећеној животном стандарду грађана учесници су све време једни друге прекидали, износили своје аргументе и говорили углас.

Ђилас је рекао да грађани живе горе него пре, да сада јесу веће просечне плате, али да су и цене драстично веће и да грађани највећи део плата троше на храну, чије су цене и највише порасле.

„Погледајте колико је коштало, рецимо, кубик воде у Београду коштао је 19 динара, сад је 134. Погледајте струју и друго“, рекао је Ђилас и оптужио власт за корупцију, наводећи да решење види у заплени имовине свих који су се тако обогатили.

Мали је истакао да Ђилас данас прича о корупцији пошто полази од себе, јер су у време када је био на власти, како је рекао, сви његови послови, уговори и анекси били сама корупција и крађа, као и да је Ђилас за грађане Србије симбол корупције и симбол сукоба интереса.

Говорећи о стандарду грађана, Мали је нагласио да 2012. године ни трећина минималне потрошачке корпе није била покривена минималном зарадом, док је данас у потпуности покривена. „Просечна зарада данас, по први пут, покрива просечну потрошачку корпу. То је била мисаона именица до 2012. Минимална зарада покрива минималну потрошачку корпу, по први пут, и више него то. Дакле, то су две ствари које су веома важне“, истакао је Мали.

На питање водитеља да ли је податак о просечној плати бацање прашине грађанима у очи, с обзиром на то да медијална плата, коју прима највећи број грађана, износи 95.000 динара, Мали је рекао да је у време господина Ристића, који се борио тада за синдикална права, била само 35.000 динара.

„Дакле, данас је три пута већа него 2012. године. Да ли је довољно? Није. Зато нам и расту плате из месеца у месец, из године у годину. Да ли је просечна зарада 1.000 евра – апсолутно. Зато што у јединицама куповне моћи, само прочитајте Евростат, видећете где је Србија данас, а где је била 2012. године“, рекао је Мали и истакао да податак о просечној плати апсолутно није бацање прашине у очи грађанима и да то говори искључиво на основу аргумената.

На питање да ли грађани, као и он, данас заиста живе боље, Мали је рекао да то потврђује и податак да просечна плата износи 1.034 евра.

„У реалном износу, дакле у јединицама куповне моћи, никада већа. Апсолутно живим боље. Дакле, ја живим боље него 2012. године, из више разлога, али најважнији разлог, ако сада већ хоћете један разлог који треба да поменем, јесте зато што више немам (гувернера) Дејана Шошкића да ми мења курс сваки дан, и зато што свако јутро када се пробудим не морам да гледам какав ће бити курс и да своју зараду мењам из динара у евре, него мирно могу да спавам, с обзиром на одговорну политику и стабилан девизни курс већ 14 година“, рекао је Мали.

Он је рекао да млади данас живе боље, као и цело друштво, док је 2012. године сваки четврти грађанин у Србији био без посла.

Мали је нагласио да је сада стопа незапослености свега 7,2 одсто, што је историјски најнижа незапосленост у Србији.

На констатацију Ристића да данас живи лошије, Мали је истакао да треба да га буде срамота пошто је, како је рекао, 2022. године Ристић добијао донације за своју невладину организацију и то 2,5 милиона динара, а 2023. купио кућу у Крагујевцу.

Мали је навео да је медицинска сестра за време власти Драгана Ђиласа имала плату од 32.000 динара, лекар опште праксе 53.000 динара, док данас лекар опште праксе има 151.000 динара, а медицинска сестра 102.000 динара.

„И сада дође Драган Ђилас и спочитава као, па знате, ја ћу повећати плате лекарима, медицинским сестрама и тако даље. А што, мајсторе, нисте то радили кад сте били на власти? Него сте водили рачуна о себи“, упитао је Мали.

Ђилас је изјавио да би његова странка, уколико дође на власт, отказала одржавање специјализоване изложбе Експо 2027 у Београду, наводећи као разлоге безбедносне ризике и, како је оценио, прекомерне трошкове и корупцију у реализацији пројеката, пошто су пројекти повезани са Експом реализовани по скраћеним процедурама и уз измене закона.

Као други разлог за отказивање изложбе, Ђилас је навео раст трошкова пројеката, као и да би отказивање манифестације било оправдано упркос могућим пеналима и другим трошковима раскида уговора.

Такође тврди да је држава за Експо, како каже, за „једну малу манифестацију“ потрошила 18 милијарди евра без тендера и одговарајућих процедура.

Мали је демантовао Ђиласове тврдње, истичући да је лаж да су суспендовани закони када је реч о Експу и да се свака набавка за ову изложбу налази на Порталу јавних набавки.

„Све набавке су на порталу јавних набавки, 130 набавки до сада. Само што толико мрзите и Експо и све остало да не видите даље од својих очију. Зашто нисте погледали?“, запитао је Мали и додао да је довољно да се оде на Портал јавних набавки, кликне на Експо и све се пронађе.

Истакао је и да постоји цела студија економског, друштвеног и еколошког утицаја Експа.

„Дакле, 360.000 радних места креира Експо у годинама пре и годинама после. Само сада имате десетине хиљада људи који граде тамо“, нагласио је Мали.

Оценио је да је обавеза наше државе да се Експо заврши, а на питање других саговорника шта ће тамо бити, рекао је да ће бити нови београдски сајам и да цела инфраструктура остаје грађанима Србије.

„То је подстицај за даљи развој приватних инвестиција. Прави нову вредност. Па пише вам, господине Ђилас, ви сте навикли да крадете, па не знате шта је нова вредност. Ви само знате како да узмете од постојеће вредности. Нову вредност никад нисте створили, само сте узимали себи у џеп постојећу вредност и то од грађана Србије“, рекао је Мали на питање Ђиласа која је то нова вредност коју би Експо требало да створи.

Мали је нагласио да се на сваки динар уложен у Експо враћа 1,9 динара.

„Само неко ко се озбиљно бави економијом и пројектима треба ово да прочита, а не неки синдикалци који нису видели овакав пројекат или господин Ђилас који је навикао само да дели вредност, а не да је створи“, истакао је Мали.

Реагујући на Ристићеву изјаву да су пензије сада на историјском минимуму, навео је да је просечна пензија од 1. децембра 520 евра, а да је у време Ристића и Ђиласа просечна пензија била 204 евра.

Представник „Студентске листе“ Југослав Ристић навео је да раст пензија у Србији заостаје за растом зарада и да је потребно променити систем њиховог усклађивања, уз додатне мере подршке пензионерима са најнижим примањима.

Ристић је рекао да листа коју заступа има програм од седам мера за побољшање положаја пензионера, међу којима је поновно увођење усклађивања пензија два пута годишње, 1. априла и 1. октобра, као и додатно повећање најнижих пензија изван редовног усклађивања.

Предложио је и да супружник након смрти партнера има право на додатак од 15 одсто његове пензије, уз образложење да се трошкови домаћинства не смањују пропорционално губитку једног прихода.

Душан Бајатовић је оценио да је досадашњи економски модел Србије исцрпљен и да ће његово поглавље бити завршено окончањем пројекта Експо.

Он је одбацио тврдње да су стране инвестиције пресушиле, оцењујући да би њихова вредност и даље била на нивоу од четири милијарде евра да није било политичке нестабилности и блокада.

Бајатовић је рекао да је Србија била на прагу фазе у којој би већа пажња била посвећена финансирању малих и средњих предузећа, али да политичка нестабилност отежава тај процес, јер је капитал, како је навео, веома осетљив на такве околности.

Он је изјавио да се гасни аранжман са Русијом продужава на три месеца због санкција Русији и административних препрека, одговарајући на питање зашто Србија не може да обезбеди дугорочнији уговор.

Бајатовић је навео да Србија од Европске уније добија 900.000 евра дневно, док од Русије добија 3,5 милиона евра, истичући да је за Србију најважније да обезбеди најповољније услове за снабдевање гасом.

Он је оценио да је Србија најбоље пролазила када је сарађивала и са Русијом и са Сједињеним Америчким Државама, додајући да Београд, уз односе са Москвом, сада има и стратешки дијалог са Вашингтоном.