САД и Русија истражују могућност продаје гаса Европи усред рата у Украјини

Високи званичници Сједињених Америчких Држава и Русије разговарају о могућности укључивања америчког инвеститора у компанију која управља Северним током, некада главном рутом за испоруку руског гаса Немачкој и Европи.

У разговорима учествују амерички специјални изасланик Џаред Кушнер и блиски саветник руског председника Владимира Путина Кирил Дмитријев, наводи пет анонимних упућених извора Ројтерса.

Њих двојица су се последњих недеља састајали у Москви и Њујорку, а тема Северног тока је била на дневном реду њихових разговора.

Кушнер, који покушава да посредује у окончању рата у Украјини, сматра да би пословни аранжмани могли да буду део ширег процеса обнове мира.

У том сценарију амерички инвеститори могли би да учествују у будућим енергетским токовима ка Европи и остваре профит након завршетка рата.

Разговори Вашингтона и Москве нису ограничени само на гас.

Кушнер и Дмитријев разговарају и о могућој продаји европске и друге имовине руског енергетског гиганта Лукоила, укључујући рафинерије и бензинске станице.

Према једном од разматраних модела, конзорцијум америчке ДФЦ агенције и инвеститора из Катара и Уједињених Арапских Емирата купио би ту имовину, док би америчке власти укинуле санкције.

– Стив (Виткоф) и Џаред (Кушнер) радили су са ДФЦ-ом на преговорима о значајној уплати унапред и уделу Сједињених Америчких Држава у будућој добити – рекао је званичник Беле куће.

Ипак, амерички званичник рекао је да је због бројних препрека договор о обнови руског гаса у средњем року мало вероватан.

Гасоводи Северни ток тренутно су под америчким и европским санкцијама, па би њихово поновно покретање у садашњим околностима било противзаконито.

Вашингтон би могао да ублажи или укине америчке санкције, али би евентуална победа демократа на изборима за Конгрес следећег месеца отежала такав потез.

Пре почетка рата у Украјини фебруару 2022. године, Немачка је више од половине потреба за гасом подмиривала увозом из Русије преко два гасовода Северног тока.

Испоруке су касније смањене, а гасоводи су у септембру 2022. оштећени у серији подводних експлозија.

Евентуални повратак руског гаса суочио би се и са снажним политичким отпором у другим европским земљама, посебно у Пољској и балтичким државама, које сматрају да је то безбедносни ризик.