На Гренланду се поново расправља како решити сукоб између рибара и гренландских ајкула, животиња које могу да живе вековима, али се веома споро размножавају. Рибари упозоравају на губитак улова и оштећење опреме, док заштитници природе сматрају да масовно убијање не би донело трајно решење.
Општина Аванаата раније је предложила награду од 300 данских круна за срце сваке убијене гренландске ајкуле, са циљем уклањања хиљаду животиња, пише Гардијан.
Тај план је обустављен због недостатка правног основа, о чему је организација Oceans North Kalaallit Nunaat известила у априлу. Међутим, повлачење мере није уклонило проблеме рибара. Расправа се наставила око питања шта би заиста смањило сусрете са ајкулама и трошкове које они изазивају.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Овај случај показује колико заштита природе зависи од свакодневне економије. За рибара је оштећена опрема непосредан губитак, док се последице смањења популације спорорастуће животиње могу видети тек много касније. Одлука мора да узме у обзир оба временска оквира.
Истовремено, заштита врсте не захтева порицање штете, као што постојање штете само по себи не доказује да је убијање најбоља мера. Потребни су подаци о томе где и како настају губици, колики део се може приписати ајкулама и који поступци имају трајни ефекат.
Зашто рибарима сметају гренландске ајкуле
Гренландске ајкуле могу да се заплету у парангале, мреже и другу риболовну опрему. Њихово ослобађање одузима време, а извлачење крупне животиње може да оштети прибор или доведе до губитка улова. Замена опреме посебно је тешка у удаљеним насељима.
Парангал се састоји од основног ужета са бројним удицама и мамцима. На таквој опреми налазе се рибе које могу да привуку друге животиње. Сусрет зато није нужно последица намерног лова на ајкулу, већ начина на који риболовна средства делују у морском екосистему.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОрганизација Oceans North признаје да рибари имају стварне проблеме, али упозорава да ајкуле нису једини узрок губитка прибора. Јаке струје, лоше време, стеновито дно и напуштена опрема такође могу да оштете ужад и мреже. Приписивање сваког губитка истој животињи могло би да усмери новац на погрешну меру.
Раздвајање узрока захтевало би систематично бележење догађаја. Корисно би било знати врсту опреме, место, временске услове и околности губитка. Такви подаци би омогућили да се упореде различити поступци и утврди да ли нека промена смањује штету током читаве сезоне.
И повучени план показује ограничење једноставног решења. Награда за убијену животињу лако се претвара у број исплаћених премија, али тај број не говори сам по себи да ли је рибарима касније било лакше. Прави исход био би мање изгубљене опреме и мање случајног улова, уз очување популације.
Врста која се веома споро обнавља
Гренландска ајкула, Somniosus microcephalus, живи у хладним водама северног Атлантика и Арктика. Припада групи успаваних ајкула, познатих по спором кретању. Њено тело и начин живота прилагођени су средини у којој је штедљиво коришћење енергије важно за опстанак.
Организација Shark Trust наводи да се креће приближно трећину метра у секунди и да може да достигне дужину од више метара. За разлику од уобичајене слике брзог морског предатора, ова животиња већину живота проводи у хладним, често дубоким и слабо осветљеним водама.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНајпознатија особина је изузетна дуговечност. Истраживања су показала да поједине јединке могу да живе неколико векова, а процене старости ослањају се на анализу материјала из очног сочива. Процена зрелости од око 150 година објашњава зашто губитак одраслих животиња може бити посебно опасан.
Ти бројеви су научне процене, а не тачно познате године сваке ајкуле. Ипак, њихово значење за заштиту је јасно: популација која се обнавља тако споро не може брзо да надокнади велики додатни морталитет. Многе јединке могу бити ухваћене пре него што се уопште размноже.
Канадски извештај о стању врсте подсећа и на историју њене експлоатације. Гренландске ајкуле ловљене су због уља из јетре, а норвешки подаци за 1948. одговарају улову приближно 58.000 животиња. Комерцијални значај тог лова опао је са развојем синтетичких уља.
Иако је тај облик експлоатације углавном престао, случајни улов остао је претња. Зато садашњи сусрети са риболовном опремом имају значење које превазилази једну сезону. Додатни притисак делује на врсту чији се животни циклус мери временом далеко дужим од уобичајеног политичког или економског планирања.
Може ли се сукоб решити без масовног убијања
Један од аргумената против локалног убијања јесте покретљивост ајкула. Иако пливају споро, током дугог периода могу да пређу велике удаљености. Канадски извештај описује повезана станишта и могућност кретања између региона, па локално уклањање не мора да створи трајно празан простор.
Заштитници природе зато траже да се пажња усмери на однос животиње и опреме. Уместо претпоставке да треба уклонити предатора, могу се испитивати промене прибора и поступака које смањују случајни улов. Свака таква мера морала би да буде практична за рибаре, а не само прихватљива на папиру.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПосебан проблем представља изгубљени риболовни прибор који остаје у мору. Такве мреже и ужад могу да наставе да хватају животиње и да се заплићу са новом опремом. Њихово уклањање могло би истовремено да помогне рибарству и смањи опасност за морске организме.
Oceans North предлаже сарадњу са рибарима, боље прикупљање података и испитивање решења за смањење случајног улова. У априлском саопштењу организација је нагласила да обустављање награда не значи да су тешкоће нестале. Трајнији приступ подразумева да се стварни губици прате и да се мере оцењују по учинку.
Успех би требало мерити конкретно: колико је прибора изгубљено, колико животиња је случајно ухваћено и какав је трошак за рибаре. Тако би се избегло да једна група плаћа цену заштите без помоћи, или да популација ајкула трпи штету од поступка који не решава основни проблем.
Гренландска расправа зато је шира од необичне приче о животињи старој неколико векова. Она поставља питање како ускладити непосредне потребе заједнице са опстанком врсте која се обнавља изузетно споро. Одговор ће зависити од заједничког рада, проверљивих резултата и спремности да се решења прилагоде ономе што подаци покажу.
