После низа инцидената и све оштрије политичке реторике, синоћњи физички сукоб у Новом Саду, у којем је повређена Љиљана Цвјетковић, поново је отворио питање граница политичког сукоба и последица атмосфере у којој дијалог све чешће уступа место конфронтацији.
Да подсетимо, у Новом Саду је дошло до инцидента за који је, према речима предедника Српске напредне странке Милоша Вучевића, одговоран први на листи „студената“ Илија Срдановић, који је провоцирао активисте СНС и позвао блокадере да дођу на другу страну улице и обрачунају се са политичким противницима, после чега је и дошло до повређивања Цвјетковићеве.
У сусрет изборима, питање је куда води оваква комуникација, чему насиље служи и да ли политички актери још имају простор да се несугласице решавају разговором, а не сукобима. О овоме, као и о томе шта оваква атмосфера може да значи за изборни процес и друштво у Србији, разговарали смо са Горданом Чомић, некадашњом министарком за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Србије и бившом високом функционерком Демократске странке.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У синоћњем насиљу блокадера у Новом Саду и напада на Љиљану Цветковић, шта видите као његов стварни циљ? Шта се њиме може постићи у политичком смислу?
– Насиље се бира! Атмосфера у друштву је таква да се дијалог избегава, да се од њега бежи, па онда имамо инциденте са оправдањем „ми морамо из моралне чистоте то да радимо“, и све се чини тако да се иде из позиције „ми смо добро, а они су зло“. Оно што је сигурно је да нема доброг насиља. Насиље се употребљава када нема ничег другог, кад нема аргумента, а од дијалога бежите. Тада је насиље избор, а то није тачно. Насиљем се не постиже никакав циљ, осим што се у изборним данима смањује излазност на изборе, јер људи не воле насиље – каже Гордана Чомић за Српски недељник Компас.
ФОТО: Принтскрин друштвене мрежеСве је више оштрих речи, увреда и физичких сукоба на политичкој сцени. Куда нас води такав начин комуникације и да ли је у Србији још могућ озбиљан политички дијалог?
– Употреба насиља само показује ко је глупљи, јер у политичким околностима и док је у току изборна трка, чиста је глупост користити насиље. Насиље је строго забрањено у изборним данима, али када немате чврст темељ, политичку странку, када немате знања а имате страх, прибегавате насиљу. Тај пут води ка великој излазности, али оних људи који ће гласати за владајућу странку. Људима који се служе насиљем у изборним данима излазност присталица драстично опада. На крају, исти никоме неће моћи да објасне насиље, јер понављам – људи не воле насиље! Насиљу прибегаваш или када си глуп или кад си толико глуп па мислиш – нема везе. Насиље је увек резултат елементарне људске глупости и неспососбности. Дијалог је могућ, али за то мора да постоји озбиљна политичка воља оних који га спроводе.
Пред Србијом су избори – може ли се до њих доћи без даљег подизања тензија и шта би политички актери морали да ураде да кампања буде борба програмима, а не сукобима?
– Тачно је, кампања треба да буде борба програмима, али ми је не видимо. Не можеш се бавити политиком, а да се служиш насиљем, на било који начин, да ли вербално да ли физички. То је недопустиво, а њихов избор да насиљем привуку пажњу и створе атмосферу тензија у друштву јесте утемељен у њиховом страху и незнању о политици. Све што тренутно чине је слика политичког незнања. Све што нама у овом тренутку треба је јунаштво и чојство. Оваквим поступцма чиниоци насиља само испирају језике другима и задају ниске ударце. Употреба насиља је ружење Србије, рушење слике о њој. Ниво њиховог аматеризма је огроман у овим изборним данима. Не видите нигде међу онима који спроводе насиље, праву политичку странку која је на јаким темељима, немају стратегију, политичку странку и на крају, ко су они пред гласачима. Немамо јасан политички план са те стране, одговоре на питања грађана о актуелним проблемима. Све се оставља за после избора. То није програм. Постпуцима насиља које спроводе, одводе своје гласаче од бирачких места на дан избора. Баш супротно од оног што желе да постигну – они интегришу тиху већину и гурају је ка владајућој већини. То не сме да се ради, гура људе на супротну страну. Бирачи који су подршка владајућој странци, па можда и као друга или трећа опција, када виде акте насиља, природно ће се окренуту владајућој већини и странци – закључила је Гордана Чомић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
На основу свега наведеног, можемо закључити да избори треба да буду начин да грађани одлуче о правцу у којем ће се Србија кретати, али да онда насиље не може бити део тог процеса. Политичко неслагање је легитимно, као и оштра критика, али граница мора да буде јасна – тамо где престаје разговор, почиње сукоб, а тамо где се сукоб прихвати као начин политичког деловања, простор за демократију постаје све ужи.
Србији зато није потребно још подела и још гласнијих сукоба, већ повратак разговору, институцијама и политичкој одговорности. Јер избори нису прилика да једни друге победимо на улици, већ да грађани слободно искажу коме дају своје поверење.



