Трка у развоју AI више се не финансира само из огромних прихода технолошких компанија. За изградњу центара података, куповину чипова и обезбеђивање електричне енергије све више се користи позајмљени новац, због чега се страх од берзанског балона проширио и на тржиште корпоративних обвезница.
Највеће технолошке компаније годинама су располагале толиким количинама готовине да су могле саме да финансирају већину својих пројеката. AI бум је, међутим, драстично повећао трошкове, а инвеститори сада покушавају да утврде када ће стотине милијарди долара уложених у инфраструктуру почети да доносе одговарајућу зараду, пише Ројтерс.
Како пише Ројтерс, очекује се да ће технолошки гиганти који управљају великим облачним системима током 2027. емитовати рекордних 420 милијарди долара дуга, око 60 одсто више од процењеног износа за 2026. годину. Купци обвезница зато постају опрезнији и траже већи принос како би прихватили ризик повезан са огромним и тешко предвидивим улагањима у AI.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
То не значи да су највеће технолошке компаније пред банкротом. Њихови приходи су и даље огромни, а кредитни рејтинзи високи, али финансијско тржиште почиње да поставља питање које је дуго било потиснуто еуфоријом: колико ће времена бити потребно да AI инвестиције оправдају своју цену?
Берзански балон настаје када цене акција и друге имовине расту знатно брже од стварних прихода и очекиване добити. AI несумњиво има велики економски потенцијал, али револуционарна технологија и претерано вредновање компанија могу постојати истовремено.
Стотине милијарди за центре података
AI системима су потребни скупи процесори, огромни центри података, снажне електричне мреже и велике количине воде за хлађење. За разлику од развоја класичног софтвера, ширење генеративног AI захтева непрекидна физичка улагања у инфраструктуру.
Компаније зато купују земљиште, склапају дугорочне уговоре са произвођачима електричне енергије и наручују чипове годинама унапред. Проблем је што капацитети морају да буду изграђени пре него што постане јасно колико ће корисници бити спремни да плате AI услуге.
ФОТО: Quality Stock Arts/ShutterstockДо сада су улагања углавном оправдавана очекивањем да ће AI повећати продуктивност, аутоматизовати велики број послова и створити потпуно нова тржишта. Ипак, приходи од претплата, оглашавања и пословних AI алата још не расту истом брзином као трошкови инфраструктуре.
Инвеститори траже већу цену за ризик
Промена расположења највидљивија је на тржишту обвезница. Просечна премија коју инвеститори траже за дуг компанија повезаних са AI порасла је на око 115 базних поена, док је за шире тржиште корпоративних обвезница износила око 78 базних поена.
Та разлика не показује да инвеститори очекују пропаст технолошких гиганата. Она указује да више нису спремни да им позајмљују новац под готово истим условима као раније, нарочито када не знају колико ће нових обвезница бити понуђено у наредним месецима.
ФОТО: FOTOGRIN/ShutterstockШто компаније више позајмљују, то морају да понуде повољније услове купцима обвезница. Већи приноси затим повећавају трошкове задуживања и могу да притисну вредност акција, јер инвеститори постају мање спремни да плаћају високу цену за добит која се очекује тек у далекој будућности.
Подсећање на интернет балон
Поређење са крајем деведесетих година намеће се само од себе. Интернет је заиста променио свет, али су многе компаније које су обећавале дигиталну револуцију пропале када се показало да њихови приходи не оправдавају берзанску вредност.
Сличност са данашњим AI бумом види се у огромном приливу капитала, брзом расту вредности компанија и уверењу да ће нова технологија променити готово сваку привредну грану. И тада и сада инвеститори страхују да ће пропустити прилику ако не уложе новац довољно рано.
ФОТО: Shutterstock/Summit Art CreationsПостоји, ипак, важна разлика. Данашњи водећи носиоци AI бума нису мале компаније без прихода, већ неке од најпрофитабилнијих корпорација на свету. Оне имају развијене услуге, милијарде корисника и довољно новца да поднесу године великих улагања.
AI може бити револуција и балон истовремено
Кључно питање није да ли ће AI бити користан, већ ко ће од њега заиста зарадити. Компанија може да развије важну технологију, а да њене акције ипак буду прецењене ако су у цену већ уграђена нереално висока очекивања.
Инвеститори ће зато све пажљивије пратити приходе од AI услуга, попуњеност нових центара података и способност компанија да улагања претворе у одржив профит. Посебно ће бити важно колико дуга настаје иза пројеката чија исплативост још није доказана.
AI бум још не мора да буде балон пред пуцањем, али период готово неограниченог поверења очигледно се ближи крају. Тржиште више не награђује сваку инвестицију која носи ознаку AI — сада тражи доказ да иза технолошког обећања постоји пословни модел који може да врати стотине милијарди уложених долара.
