Једноставан тест крви који би могао да открије више врста рака пре појаве симптома показао је охрабрујуће резултате у великом истраживању спроведеном међу готово 36.000 људи. Тест је препознао сигнале 17 ширих група малигних болести, укључујући рак плућа, јајника, дојке и дебелог црева.
Овакви тестови могли би да попуне једну од највећих празнина у савременој медицини. За већину врста рака не постоје препоручени програми раног откривања, док су мамографија, колоноскопија и снимање плућа намењени само одређеним болестима и групама становништва, пише Мејо клиник њуз нетворк.
Резултати студије PATHFINDER 2 објављени су 22. септембра у часопису Nature Medicine. У истраживање је укључено 35.878 одраслих особа старијих од 50 година које у тренутку тестирања нису имале симптоме нити клиничку сумњу на рак.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Тест је дао позитиван резултат код 287 од 32.007 учесника обухваћених анализом његове ефикасности. Рак је током дијагностичке обраде потврђен код 173 особе, што значи да је око 60 одсто позитивних резултата било тачно.
Ипак, истраживачи упозоравају да тест још није спреман да замени постојеће прегледе. Његова највероватнија будућа улога биће да допуни мамографију, колоноскопију, Папа тест и друге стандардне методе, а не да их потисне.
Како тест крви проналази сигнале рака
Ћелије у организму непрестано ослобађају ситне фрагменте ДНК у крвоток. И туморске ћелије остављају такве трагове, али се они од уобичајене ДНК разликују по одређеним хемијским обрасцима, укључујући метилацију.
MCED тест анализира те обрасце у слободној ДНК која циркулише крвљу. Ако препозна сигнал повезан са малигном болешћу, покушава да предвиди и орган или ткиво из којег тај сигнал највероватније потиче.
То је важно јер позитиван тест сам по себи не представља дијагнозу. Лекарима је потребна информација где би требало да траже тумор како би изабрали ултразвук, скенер, магнетну резонанцу, ендоскопију или биопсију.
ФОТО: Shutterstock/PeopleImagesУ студији је тест у 91,3 одсто тачних позитивних случајева правилно навео једно од два највероватнија места порекла сигнала. Таква прецизност могла би да скрати дијагностички пут и смањи број непотребних прегледа.
Шта бројке заиста показују
Специфичност теста износила је 99,64 одсто. То значи да је тест код велике већине људи који нису имали рак правилно показао негативан резултат.
Међутим, осетљивост на све врсте рака била је знатно нижа — 39,3 одсто. Другим речима, тест није препознао сваки малигни тумор који је откривен током 12 месеци праћења. У том периоду рак је дијагностикован код укупно 440 учесника, а MCED тест открио је 173 случаја.
Осетљивост је била већа, 69,8 одсто, за унапред одређену групу од 12 врста рака које су одговорне за приближно две трећине смртних случајева од малигних болести у Сједињеним Државама. Тест је био успешнији и код агресивнијих тумора, који у крв обично ослобађају више туморске ДНК.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОд новооткривених примарних карцинома које је тест препознао, 53 одсто било је у првом или другом стадијуму. Око 71 одсто било је у једном од прва три стадијума, када још може постојати могућност лечења са намером излечења.
Посебно је значајно што се готово 73 одсто откривених тумора односило на врсте рака за које не постоји широко препоручен скрининг.
Позитиван резултат није дијагноза
Од 287 позитивних резултата, 114 није довело до потврде рака током периода праћења. Такви резултати могу да изазову страх и покрену додатне анализе, укључујући инвазивне поступке.
После позитивног налаза, 213 учесника прошло је најмање једну инвазивну процедуру. То је 0,6 одсто свих тестираних, али више од две трећине особа упућених на дијагностичку обраду због позитивног резултата.
ФОТО: Shutterstock/khuncho24Већина тих процедура није била хируршка, а истраживачи нису забележили озбиљне нежељене догађаје повезане са студијом. Ипак, последице лажно позитивног резултата могу да обухвате додатне трошкове, анксиозност и непотребне медицинске захвате.
Истовремено, негативан резултат не искључује рак. Због тога особа са симптомима не би смела да одлаже преглед ослањајући се на овај тест, нити би негативан налаз смео да буде разлог за прескакање редовне мамографије или колоноскопије.
Да ли ће тест смањити смртност
PATHFINDER 2 није био рандомизовано истраживање и није имао контролну групу. Његов циљ био је да измери учинак теста и безбедност дијагностичке обраде, а не да утврди да ли тест смањује број смртних случајева.
Студију је финансирала компанија GRAIL, произвођач теста, која је учествовала и у анализи података и припреми научног рада. Истраживање је, такође, користило ранију верзију теста, која је у међувремену замењена комерцијалним моделом.
Прави тест вредности ове технологије биће велика рандомизована истраживања. Она треба да покажу да ли раније откривање заиста омогућава успешније лечење и смањује смртност, а не само да помера тренутак постављања дијагнозе.
Један тест крви за више врста рака зато више није само далека идеја. Ипак, резултати још не значе да је универзални скрининг стигао у свакодневну медицинску праксу.



