Ко ће први закључити да је рат постао прескуп – Русија или Украјина?

Док се линија фронта помера споро, Русија и Украјина све снажније ударају дубоко у територију противника, покушавајући да уруше енергетску инфраструктуру и способност финансирања рата

„Као одговор на нападе кијевског режима на цивилне циљеве на руској територији, руске оружане снаге ће да наставе и интензивирају своје ударе користећи високопрецизно оружје на војне циљеве у Кијеву“, саопштило је руско Министарство одбране

Некада је линија фронта била мерна јединица рата између Русије и Украјине. Вести су се сводиле на то да ли су „пали“ градови или села, ко напредује, а ко повлачи и губи територије. Било је важно где се та линија налази, да ли се и колико померила, док би се на основу њеног кретања процењивао даљи ток рата. Више од четири године касније, слика руско-украјинског сукоба је знатно другачија и све се теже може прочитати само на мапи.

Рат се данас мери бројем дронова који су пробили одбрану, ракетама које су испаљене, оштећеним енергетским постројењима и сатима проведеним без струје.

Далеко од тога да је класичан фронт нестао, само главни циљ више није померање његове линије, већ нарушавање система који ту „линију“ одржавају и финансирају.

Том логиком се воде обе стране.

ПРОМЕНА КАРАКТЕРА РАТА

Украјина је последњих месеци интензивирала нападе дубоко на руској територији, усмеравајући их пре свега на рафинерије, али и на складишта великих онлајн трговачких центара.

Како Ројтерс пише, половина од шест највећих руских рафинерија које производе дизел била је принуђена, у септембру, да значајно смањи производњу или је у потпуности обустави због штете настале у нападима дроновима.

Како пише портал Енергија Балкана, у јуну је прерада у руским рафинеријама пала на 3,8 милиона барела дневно, што је најнижи ниво за више од 20 година и око 30 одсто мање него годину дана раније.

Такође, због смањене производње бензина и дизела руска влада је ограничила извоз горива како би заштитила домаће снабдевање.

На проблем са снабдевањем горивом у Русији скренуо је пажњу и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп који је позвао Володимира Зеленског да обустави нападе на руске рафинерије јер би то могло да погорша глобалну несташицу дизела и додатно подигне цене енергената.

„Русија је, нажалост, изгубила контролу над својом индустријом дизел-горива услед рата са Украјином. Велики број рафинерија дизела је уништен и оне су, бар привремено, ван погона“, рекао је Трамп истакавши да „апсурдном рату, коме се не назире крај, мора стати на пут“.

ПСИХОЛОШКИ ЕФЕКАТ

Украјински напад на московску област, који се догодио између 19. и 20. септембра и који је окарактерисан као најмасовнији напад дроновима од почетка рата, показао је још једну димензију.

До напада је дошло у периоду када су се у Русији одржавали парламентарни избори, што само по себи не може да буде случајност. Напротив, све чешћи напади на области које представљају само срце руске државе, поред наношења штете инфраструктури, имају за циљ и да руско становништво све непосредније осећа последице рата. Ту поруку носио је и напад на Московску област на дан гласања, у којем је двоје људи погинуло, док је више повређено.

Володимир Зеленски је рекао да су украјинске снаге погодиле важно нафтно постројење у близини Москве.

Украјински Генералштаб је потврдио да су јединице Одбрамбених снага Украјине погодиле завод за прераду нафте „Гаспромњефт-Московски НПЗ“ у рејону Kапотња код Москве, које је једно од највећих предузећа за прераду нафте у Русији.

„На територији објекта забележен је масовни пожар, погођене су инсталација примарне прераде АВТ-6, комплексна инсталација прераде нафте и инсталација изомеризације“, тврди војскa.

Са друге стране, руско Министарство одбране саопштило је да је Кијев покушао масовни напад на руску територију користећи дронове и крстареће ракете „Фламинго“. Наводи се и то да су противваздушне снаге обориле 1.951 јуришни дрон и осам крстарећих ракета дугог домета за 24 сата, уз наглашавање да „непријатељ није постигао своје циљеве“.

Термин „најмасовнији напад до сада“ све се чешће употребљава када је реч о украјинским ратним дејствима, иако и сама Украјина на својој територији трпи озбиљну штету.

То што је последњи у низу оваквих напада изведен управо у тренутку када су се у Русији одржавали избори подсећа на период обележен претњама по безбедност грађана Москве током одржавања параде на Црвеном тргу, која је, због истих тих претњи, протекла у другачијој атмосфери него претходних година.

МОСКВА СПРЕМНА ДА ОДГОВОРИ

Док руске власти покушавају на све начине да покажу како рат не нарушава друштвену и политичку стабилност, Кијев се труди да у што већој мери поремети свакодневни живот руских грађана и сукоб пренесе на њихове улице.

Очекивано, брзо је уследила отворена претња да ће Москва интензивирати своје нападе на Кијев као одговор на нападе дроновима током парламентарних избора у Русији.

„Као одговор на нападе кијевског режима на цивилне циљеве на руској територији, руске оружане снаге ће да наставе и интензивирају своје ударе користећи високопрецизно оружје на војне циљеве у Кијеву“, истиче се у саопштењу.

„Русија је, нажалост, изгубила контролу над својом индустријом дизел-горива услед рата са Украјином“, рекао је Доналд Трамп

Руско Министарство одбране је такође оптужило Украјину да жели да „осујети демократско изражавање воље руских грађана“.

Не постоји ниједан разлог да сумњамо да ће Русија одговорити, будући да је небројено пута показала да украјинске градове може да учини изузетно рањивим.

Део најављеног одговора је већ уследио пошто је руско Министарство одбране навело да су погођени објекти у Кијеву, Дњепропетровској, Полтавској и Одеској области, као и бродови који се користе за потребе Оружаних снага Украјине.

Како је наведено, напад је изведен уз примену високопрецизног оружја копненог, поморског и ваздушног базирања, као и беспилотних летелица на објекте металуршке и хемијске индустрије, постројења енергетског и војно-индустријског комплекса и украјинску лучку инфраструктуру.

ЦИЉ ЈЕ ДА РАТ ПОСТАНЕ ШТО СКУПЉИ

Да прича о рату који траје дуже од четири године буде заокружена, побринула се дипломатија која, макар на папиру постоји. Председник Украјине је најавио састанак са Доналдом Трампом, до којег ће доћи у Њујорку на 81. заседању Генералне скупштине Уједињених нација, и који би, према његовим речима, „могао много тога да промени“.

Зеленски је рекао да је „приоритет број један Украјине приближавање миру и заштита живота људи“.

„Постоје конкретни предлози за безбедност и мере деескалације које би могле приближити крај рата“, навео је Зеленски.

Причу о крају рата између Украјине и Русије слушамо готово онолико дуго колико и сам сукоб траје. Уместо да се решење чини све ближе, повремено се стиче утисак да је оно све даље. Колико су Москва и Кијев близу мира најбоље показује ситуација на терену.

Оно што је сигурно јесте да се обе стране труде да својим ратним деловањем што више утичу на рачуницу друге стране, пре него што наставак рата, за једну од њих, постане скупљи од уступака за преговарачким столом. Зато се рат све мање води искључиво за територију, а све више за цену коју ће друга страна морати да плати да би у њему наставила да учествује.