Избегнута глобална несташица хране: Скупо ђубриво остаје претња

Страх да би рат на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза могли да изазову глобалну кризу хране за сада се није остварио. Египат, Нигерија, САД, Русија и Кина повећали су извоз ђубрива, али су више цене створиле нови проблем за сиромашне земље.

Увоз урее из држава које робу превозе преко Ормуског мореуза смањен је за чак 85 одсто у односу на период пре рата, пошто је сукоб Сједињених Америчких Држава и Израела са Ираном готово зауставио саобраћај овим стратешким пловним путем, пише Фајненшел тајмс.

Ипак, укупан увоз урее опао је за само шест одсто. Недостатак су делимично надокнадили нови извозници ђубрива, који су своје испоруке повећали за више од четвртине и тиме спречили нагли прекид снабдевања светског пољопривредног тржишта.

Према подацима Међународног трговинског центра, заједничке агенције Уједињених нација и Светске трговинске организације, Египат је у посматраном периоду повећао извоз урее за 98 одсто, а Нигерија за 81 одсто. САД и Русија такође су прошириле присуство на важним тржиштима, док је већи извоз забележила и Кина.

Промена добављача помогла је да ђубриво стигне до већине купаца, али није решила питање његове цене. Аналитичари упозоравају да је ђубриво за поједине сиромашне државе достигло тешко одржив ниво и да се ризик сада преместио са доступности на приступачност.

Ормуски мореуз кључан за светско тржиште ђубрива

– Појавили су се нови добављачи, а ланци снабдевања су се донекле прилагодили. Међутим, то је имало своју цену. За многе земље у развоју изазов више није да пронађу ђубриво, већ да могу да га плате – рекла је за „Фајненшел тајмс“ извршна директорка Међународног трговинског центра Памела Коук-Хамилтон.

Пре почетка сукоба, кроз Ормуски мореуз пролазила је приближно трећина азотних ђубрива којима се тргује у свету, укључујући уреу и амонијак. Овим путем транспортована је и готово половина сумпора у међународној трговини, неопходног за прераду фосфатних руда у ђубриво.

ФОТО: Компас/Илустрација

Азот, фосфор и калијум представљају три основна макронутријента потребна комерцијалним пољопривредним културама. Недостатак било ког од њих може да умањи приносе, али се азот сматра посебно важним за производњу хране.

– Најбржи и најизвеснији пут до кризе хране јесте недостатак азота. То је најважнији хранљиви састојак који додајемо усевима – објаснио је Вилис Томас, руководилац сектора за ђубриво у консултантској кући CRU.

Цене урее нагло порасле, па се преполовиле

Подаци Међународног трговинског центра показују да су просечни трошкови увоза урее у другом кварталу 2026. године били за 70 одсто виши него годину дана раније. Истовремено су знатно поскупели амонијак и сумпор.

Референтна цена урее у Индији достигла је у мају готово 950 долара по тони. Од тада је пала за више од 50 одсто, на приближно 400 долара, показују подаци компаније CRU. Иако је највећи ценовни удар ублажен, садашњи ниво и даље оптерећује пољопривреднике и државе које зависе од увоза.

ФОТО: Компас/Илустрација

У Египту су производњу и извоз повећале компаније Abu Qir Fertilizers, MOPCO, Egyptian Basic Industries Corporation и Egyptian Fertilizers Company. Нигеријска компанија Dangote Fertiliser такође је проширила испоруке, ослањајући се на фабрику чији годишњи капацитет износи три милиона тона урее.

Кина је, према речима Томаса, остварила снажан раст извозних капацитета, као и Египат и Нигерија. Кинеске испоруке, међутим, нису обухваћене анализом Међународног трговинског центра.

Сиромашне земље највише погађа скупо ђубриво

Последице поремећаја нису равномерно распоређене. Бразил, један од највећих светских извозника соје, шећерне трске и кукуруза, платио је уреу 56 одсто скупље, док су трошкови увоза сумпора порасли чак 176 одсто. Истовремено је количина увезене робе смањена за више од трећине.

Посебно су изложене афричке земље. Јужна Африка, Кенија и Мозамбик су пре сукоба више од 70 одсто потребне урее набављали од добављача чије су пошиљке пролазиле кроз Ормуски мореуз. Велика зависност од малог броја извора снабдевања учинила је ове привреде осетљивим на прекиде и поскупљења.

ФОТО: Компас/Илустрација

Међународна трговина је, према оцени стручњака, краткорочно помогла да се избегне велика криза хране. Дугорочни ризик, међутим, није отклоњен јер високе цене ђубрива могу да приморају пољопривреднике да га користе у мањим количинама.

– Цене фосфатних ђубрива и даље су упорно високе. Фосфор може да се користи у мањој количини годину или две, али после извесног времена то почиње да утиче на приносе – упозорио је Томас.

Ако пољопривредници буду дуже смањивали употребу ђубрива, последице би могле да се појаве са закашњењем — кроз мање приносе, скупљу храну и већи притисак на земље које већ имају проблема са снабдевањем.