Венера је можда некада имала сопствени месец, али је због изузетно споре ротације планете тај природни сателит постепено губио стабилну орбиту, приближавао се површини и на крају се сударио с њом, показује ново астрофизичко истраживање.
Научници са Универзитета Калифорније у Риверсајду понудили су ново објашњење једне од дугогодишњих загонетки Сунчевог система – због чега Венера, планета по величини, маси и структури најсличнија Земљи, нема природни сателит.
Према новој теорији, кључ није у томе што Венера никада није имала месец, већ у чињеници да није могла да га задржи. Њена изузетно спора ротација створила би услове у којима би сваки природни сателит временом почео спирално да се приближава планети.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Истраживање је објављено у научном часопису The Astrophysical Journal, а засновано је на компјутерским моделима који су симулирали кретање хипотетичких Венериних сателита различитих величина. Резултат је у свим случајевима био исти – сателит би пре или касније пао на матичну планету.
Спора ротација осудила Венерин месец
Венери су потребна чак 243 земаљска дана да направи један окрет око сопствене осе. То значи да један Венерин дан траје дуже од њене године, пошто планета обиђе око Сунца за приближно 225 земаљских дана.
Управо је та спора ротација, према истраживачима, могла да буде кобна за сваки месец који се некада налазио у Венериној орбити. Гравитационе и плимске силе довеле би до постепеног смањивања његове орбите, све док се сателит не би сударио с планетом.
ФОТО: Компас/Илустрација– Ако је Венера имала месец, а вероватно га је у неком тренутку имала, није могла да га задржи. Тај месец би се за релативно кратко време срушио на планету – рекао је водећи аутор студије, астрофизичар са Универзитета Калифорније у Риверсајду.
Компјутерски модели засновани на законима планетарне физике показали су да величина природног сателита не би битно променила његову судбину. Сви симулирани Венерини месеци постепено су губили стабилну путању и на крају падали на површину планете.
Научници процењују да је до таквог космичког судара могло да дође током прве милијарде година Венерине историје. Венера је, као и остатак Сунчевог система, настала пре око 4,5 милијарди година.
Зашто се Земљин Месец удаљава
Судбина Земљиног Месеца потпуно је другачија јер се наша планета окреће много брже од Венере. Земља направи један окрет за приближно 24 часа, што је више од 200 пута брже од ротације суседне планете.
Енергија Земљине ротације преноси се посредством плимских сила на Месец, због чега се он постепено удаљава од наше планете. Научници су измерили да се Месец од Земље удаљава приближно четири центиметра годишње.
ФОТО: AP Photo/Esteban FelixОво померање прецизно се прати помоћу огледала која су астронаути мисије „Аполо 11“ поставили на површини Месеца 1969. године. Са Земље се према њима шаљу ласерски зраци, што омогућава мерење растојања са великом прецизношћу.
Код Венере такав пренос енергије не би могао да потискује сателит ка спољашњој орбити. Њена спора ротација деловала би у супротном смеру, извлачећи енергију из орбите месеца и приморавајући га да се приближава планети.
Планета слична Земљи, али са пакленом атмосфером
Венера се често назива Земљином „близнакињом“ јер су две планете сличне величине, масе и стеновите структуре. Ипак, услови на њиховим површинама драстично се разликују.
Венеру окружује густа и отровна атмосфера, највећим делом састављена од угљен-диоксида. Неконтролисани ефекат стаклене баште подигао је температуру на површини на око 471 степен Целзијуса, што је довољно да се истопи олово.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНаучници још немају непосредан доказ да је Венерин месец заиста постојао. Раније теорије претпостављале су да планета никада није стекла природни сателит или да је он уништен у судару са другим великим небеским телом.
Међутим, истраживачи сматрају да је мало вероватно да је млада Венера избегла велике сударе који су обележили настанак унутрашњег Сунчевог система. У том периоду велики стеновити објекти често су се сударали, а један такав удар вероватно је довео и до настанка Земљиног Месеца.
Нове одговоре о прошлости Венере могле би да пруже предстојеће NASA мисије DAVINCI+ и VERITAS. Оне би крајем ове или почетком наредне деценије требало да проучавају атмосферу, површину и геолошку историју планете, трагајући и за последицама древних космичких судара.
