У августу 1966. године амерички професор астрономије Џералд Хокинс представио јеБи-Би-Сију запањујућу теорију – веровао је да је Стоунхенџ, праисторијски камени круг у југозападној Енглеској, био направљен тако да омогући предвиђање помрачења Сунца и Месеца.
Стручњаци већ вековима расправљају о значењу Стоунхенџа. Тајанствени споменик тумачен је као место посвећено мртвима, жртвени олтар, светилиште или простор за религијске церемоније.
Хокинс је, међутим, веровао да је решио загонетку уз помоћ необичног распореда бројева и једног од тадашњих IBM рачунара, пише Би-Би-Си.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Његова теорија постала је основа популарне и утицајне књиге „Stonehenge Decoded“ („Дешифровани Стоунхенџ“), објављене 1965. године.
Према Хокинсовој идеји, распоред огромних камених блокова и пролаза у Стоунхенџу показивао је да су његови кругови могли да се користе као својеврсни древни рачунар за праћење кретања Месеца и предвиђање помрачења.
Тајна броја 56
У емисији BBC-ја Хокинс је користио прецизан модел Стоунхенџа како би показао један од кључних елемената своје теорије.
На спољашњем делу комплекса налази се круг од 56 јама, познатих као Обријеве јаме.
– Педесет шест је био једини број који је одговарао одређеном обрасцу кретања Месеца – тврдио је Хокинс.
Он је веровао да су те јаме могле да служе као једноставан систем бројања којим су становници Британије пре више од 4.500 година могли да предвиде помрачења.
За људе који су изградили Стоунхенџ, сматрао је, таква знања имала би огроман значај.
ФОТО: Shutterstock/Alzay– Помрачења су спектакуларни догађаји који су сигурно изазивали најдубље емоције код наших примитивних предака – говорио је Хокинс.
Посебно је описивао помрачење Месеца, током којег Месец улази у Земљину сенку и може да поприми црвенкасту боју.
– Месец од сребрнастобелог постаје црвен. Древни људи су га доживљавали као крвавоцрвен и приписивали му злослутна значења – објашњавао је.
Хокинсова књига имала је велики утицај. Часопис Current Archaeology касније је оценио да је њена појава имала „изненађујући ефекат“ и да је на неколико деценија готово зауставила бројне спекулације о намени Стоунхенџа.
Стоунхенџ као астрономска опсерваторија
Веза Стоунхенџа са положајем Сунца била је позната и много пре Хокинса.
Још од 18. века било је уочено да су поједини делови споменика повезани са изласком Сунца током летњег солстиција. Хокинс је, међутим, отишао корак даље. Он је сматрао да Стоунхенџ није био само храм посвећен Сунцу, већ сложена астрономска опсерваторија.
Када је 1961. године посетио споменик, покушавао је да разуме на који начин су његови градитељи посматрали излазак Сунца.
ФОТО: Shutterstock/muratart– Гледао сам око себе у зору, између великих камених пролаза. Имао сам осећај да је мој поглед усмерен и ограничен. Ти пролази као да су ме приморавали да гледам ка одређеним тачкама на хоризонту. Питао сам се: шта је требало да видим? – испричао је касније Би-Би-Сију.
Управо га је тај утисак навео да детаљније истражи распоред камења.
Рачунар у потрази за тајном Стоунхенџа
По повратку у Сједињене Америчке Државе, Хокинс је направио прецизне карте Стоунхенџа. На њима је означио централну тачку комплекса, сваки камен, пролаз, јаму и насип.
Циљ му је био да утврди шта би тачно човек могао да види када би пре више хиљада година гледао кроз одређене пролазе и линије унутар Стоунхенџа. Такав прорачун био је изузетно сложен.
– То би био дуг и заморан посао и вероватно је управо то одвратило друге истраживаче пре мене – говорио је Хокинс.
ФОТО: Shutterstock/Vic PowlesОн је, међутим, имао једну предност коју претходне генерације нису имале.
– Срећом, имао сам приступ машини за израчунавање – електронском рачунару.
У Harvard-Smithsonian Observatory у Масачусетсу, Хокинс и његов тим унели су податке у рачунар и затражили да израчуна положаје Сунца и Месеца који би се могли видети дуж различитих линија Стоунхенџа у време када је споменик грађен.
Резултати су, према тадашњем BBC-јевом прилогу, били веома занимљиви.
Бројне линије између камења као да су биле усмерене ка тачкама на којима су Сунце и Месец излазили или залазили у одређеним деловима године.
„Стоунхенџ је био везан за Сунце и Месец“
Хокинс је након тих прорачуна био уверен у своју теорију.
– Стоунхенџ је био повезан са Сунцем и Месецом чврсто као што су плима и осека повезане са њима. Био је астрономска опсерваторија, и то добра – тврдио је.
Положаји Сунца нису били толико изненађујући. Очигледне оријентације према зимском и летњем солстицију биле су нешто што су истраживачи већ могли да очекују. Месец је представљао веће изненађење.
– Месец је веома тешко посматрати јер се његов положај мења много сложеније него положај Сунца – говорио је Хокинс.
На крају је дошао до закључка да није потребно бирати између две идеје – Стоунхенџа као храма и Стоунхенџа као опсерваторије.
– Нема потребе расправљати о томе да ли је био храм или опсерваторија. Био је и једно и друго, јер су Сунце и Месец у то време били богови – сматрао је Хокинс.
Да ли су свештеници предвиђањем помрачења чували моћ
Ако би Хокинсова теорија била тачна, знање о кретању небеских тела могло је да има и политичку улогу.
Амерички магазин Time је 1965. године изнео претпоставку да је Стоунхенџ могао да буде средство којим су свештеници и владари јачали свој ауторитет.
Ако су могли да предвиде тренутак када ће Сунце или Месец нестати са неба, могли су да окупе становништво на равници Солсбери и представе тај спектакуларни небески догађај као потврду сопственог знања или моћи.
ФОТО: Shutterstock/AlzayЗа људе који нису разумели природу помрачења, такав призор могао је да буде застрашујући.
Свештеници који би унапред знали када ће помрачење почети могли су да оставе утисак да контролишу небеске силе.
Критичари теорије о „каменом компјутеру“
Хокинсова теорија ипак никада није била прихваћена без резерве.
Критичари су још шездесетих година указивали на проблеме у његовим прорачунима.
Једна од примедби односила се управо на 56 Обријевих јама, које су представљале основу система за наводно предвиђање помрачења.
Поједини истраживачи су тврдили да неке од тих јама можда уопште нису биле дело људи, већ места на којима је некада расло дрвеће.
Британски археолог Ричард Аткинсон написао је 1966. године да нема сумње да распоред Стоунхенџа има одређени астрономски значај. Али упозорио је да тумачење појединих линија и других астрономских особина захтева много већи научни опрез.
Истраживања која су уследила током наредних деценија додатно су ослабила Хокинсову теорију.
Савремени археолози више не верују у „компјутер за помрачења“
Професор Мајкл Паркер Пирсон, један од археолога који су највише допринели савременом разумевању Стоунхенџа, данас Хокинсову идеју сматра превазиђеном.
– То је данас мртва теорија, у корпи са бројним другим одбаченим теоријама о Стоунхенџу – каже Паркер Пирсон.
Према његовим речима, идеја о Стоунхенџу као „компјутеру“ добро је одговарала времену у којем је настала.
Шездесетих година рачунари су представљали симбол технолошког напретка, па је и древни споменик лако могао да буде описан језиком нове технологије.
Данас, међутим, та метафора више није одговарајућа. Један од главних проблема јесте то што се шездесетих година Стоунхенџ често посматрао као јединствена грађевина настала према једном плану.
Савремена археологија показује другачију слику.
Стоунхенџ је грађен више од 1.500 година
Данас се зна да Стоунхенџ није настао одједном. Комплекс је грађен и мењан током више различитих фаза у периоду дужем од 1.500 година.
ФОТО: Shuttersock/Gergely IvaskoТо значи да различити камени кругови, јаме и други делови нису нужно имали исту функцију нити су настали у исто време.
Паркер Пирсон истиче и да поједина усмерења према кретању Месеца нису довољно прецизна да би могла да се користе као инструмент за мерење времена или предвиђање помрачења. Одступања су могла да износе један или два степена.
Зато, сматра он, Стоунхенџ вероватније треба посматрати као споменик којим су се обележавали и славили одређени положаји Сунца и Месеца, а не као прецизан астрономски инструмент.
Британци су касније ипак могли да предвиђају помрачења
То не значи да праисторијски становници Британије нису посматрали небеске појаве.
Постоје докази да су људи на Британским острвима око 1000. године пре нове ере пратили кретање Месеца и вероватно били способни да предвиде нека помрачења. Међутим, то је било између 1.500 и 2.000 година после периода највећег значаја Стоунхенџа.
Хокинсова теорија о древном „рачунару“ зато је данас углавном одбачена. Ипак, његова истраживања оставила су важан траг.
Она су снажно скренула пажњу на везу између Стоунхенџа и небеских циклуса и подстакла генерације археолога и астронома да много детаљније истражују како су праисторијска друштва посматрала Сунце, Месец и звезде.
Стоунхенџ можда није био машина за предвиђање помрачења, али његова оријентација према небеским појавама показује да су људи који су га градили пажљиво посматрали небо и придавали велики значај његовим циклусима.
Управо питање – шта су видели када су кроз огромне камене пролазе погледали према хоризонту – и даље остаје један од разлога због којих Стоунхенџ, хиљадама година после изградње, наставља да изазива расправе.
