Веритас: Злочини над Србима у Гошићу и Вариводама и данас без казне

Хрватско правосуђе ни 31 годину од свирепих убистава нема одговор ко је наредио и извршио злочин над српским цивилима у буковачким селима Гошић и Вариводе.

Убиства су извршена у недељама након завршетка хрватске војне акције „Олуја“, а жртве су биле искључиво старији људи који су остали у својим кућама, верујући тадашњим званичним гаранцијама безбедности.Злочин у селу Гошић код Книна одиграо се 27. августа 1995. године, када је из непосредне близине, на кућним праговима и у двориштима, убијено седам мештана српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак (56), подсећа Документационо-информациони центар Веритас.

Месец дана касније, 28. септембра 1995. године, готово два месеца по завршетку ратних дејстава, у оближњем селу Вариводе убијено је још десет цивила: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67), Јован Берић (56), као и Угљеша Илијашевић (54), чије је тело пронађено у локалној густирни. Просечна старост убијених у ова два села, у којима током рата није било никаквих војних активности, износила је скоро 70 година.

Тела тајно покопана као „непозната“

Како би прикрила трагове злочина, хрватска полиција је тела убијених тајно покопала на книнском гробљу под ознаком „непознат“. Тек у пролеће 2001. године, истражитељи Хашког трибунала ексхумирали су њихове посмртне остатке у групи од 301 тела страдалих током и након „Олује“, а породице су их идентификовале током 2002. године.

Споменици које су им у родним селима подигли општина Кистање и Српско народно веће до сада су више пута били мета вандала и скрнављења.

ФОТО: JOEL ROBINE / AFP / Profimedia

Оптужнице, признања и ослобађајуће пресуде

Правосудни епилог ових догађаја претворио се у потпуни фијаско. Под међународним притиском, Жупанијско државно тужилаштво у Задру је већ 1996. године оптужило шесторицу бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недилјко Мијић) за убиства из користољубља.

Иако су четворица оптужених у истрази признала дело, Жупанијски суд у Задру их је исте године ослободио због „недостатка доказа“. Врховни суд Хрватске је ту пресуду укинуо, али је на поновљеном суђењу у Шибенику, 13. фебруара 2002. године, тужилац потпуно одустао од оптужнице уз обећање да се покреће нова истрага против других потенцијалних починилаца.

Данас, 31 годину касније, нико није осуђен ни за ове, ни за многе друге „постолујне“ злочине у суседним крајишким селима.

Некажњени злочини и гашење села

Крајњи исход ових некажњених догађаја је потпуно демографско гашење овог дела Далмације. Према попису становништва из 1991. године, у Гошићу је живело 107 становника (106 Срба), а у Вариводама 477 (472 Срба).

Три деценије касније, према попису из 2021. године, у Гошићу живи свега 21 особа, при чему нема никог млађег од 40 година, док у Вариводама живи 61 становник, међу којима нема никог млађег од 25 година, што јасно осликава трајне последице егзодуса и злочина из 1995. године.