Немачка политика суочава се са све дубљом кризом због успона десничарске Alternative für Deutschland (AfD), док такозвани Brandmauer – „заштитни зид“ којим традиционалне странке годинама покушавају да је држе ван власти – све теже функционише. Предстојећи избори у Саксонији-Анхалту могли би да покажу да ли је стратегија политичке изолације AfD-а стигла до својих граница.
У Немачкој је необично замислити конзервативце и крајњу левицу на истом политичком скупу. Ипак, управо таква слика могла се видети у Битерфелду, граду у источној покрајини Саксонија-Анхалт, где су се једне поред других вијориле заставе готово свих великих немачких странака – од демохришћанске CDU, преко Зелених и социјалдемократске SPD, до левичарске Die Linke, пише Економист.
Демонстрације под називом „Bunt statt braun“ („Шарено уместо браон“) почеле су прошле године као одговор на скупове које организује AfD. За многе учеснике протеста могућност да та странка дође на власт представља опасно подсећање на најмрачнији период немачке историје.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Да би се спречио долазак AfD-а на власт, традиционалним странкама сада би могао да буде потребан изузетно широк политички фронт. Саксонија-Анхалт 6. септембра излази на изборе који би могли да постану једни од најважнијих покрајинских избора у послератној историји Немачке. AfD тренутно у анкетама има више од 40 одсто подршке и могао би да освоји апсолутну већину и први пут самостално преузме власт у једној немачкој покрајини.
Колико је ситуација озбиљна показује и реакција публике на скупу у Битерфелду. Највећи аплауз добио је представник CDU-а када је окупљенима, међу којима је било много присталица левице, поручио да је демократија важнија од политичких разлика.
„Заштитни зид“ против AfD-а све теже функционише
Немачки пропорционални изборни систем значи да су апсолутне већине ретке. Од 16 немачких покрајина, само мали Сарланд има једностраначку владу. У осталим покрајинама странке формирају различите коалиције, које се често називају према комбинацијама њихових политичких боја.
ФОТО: Shutterstock/DesignRageAfD је, међутим, до сада свуда био искључен из власти захваљујући такозваном Brandmauer-у, односно „заштитном зиду“ који су остале странке подигле око њега. Најважнији део тог политичког зида одржава CDU, традиционално највећа немачка странка. CDU је још 2018. формализовао политику која забрањује сарадњу и са AfD-ом и са Die Linke.
Како је AfD растао, Brandmauer је постепено постао један од принципа на којима функционише немачки политички живот. Предлози који би могли да добију већину понекад се повлаче како гласови AfD-а не би били пресудни. Мењана су и парламентарна правила како странка не би могла да блокира избор судија, док су њени посланици искључени из појединих парламентарних функција.
– Не поздрављају вас, не рукују се са вама, ви сте не-особа – овако посланик AfD-а Гералд Отен описује однос појединих колега из левичарских странака према њему.
Политичка изолација проширила се и ван парламента. Поједина пословна удружења повлачила су позиве посланицима AfD-а након оштрих реакција јавности.
Заговорници таквог приступа сматрају да је спречавање AfD-а да дође на власт само по себи довољно оправдање. Странка припада радикалнијем делу европске популистичке деснице, а поједине сродне странке у Европи избегавају сарадњу са њом. AfD је више пута био оптуживан за расистичку реторику, коришћење симболике повезане са нацизмом и блискост са Владимиром Путином, док су у његовим редовима били и бивши неонацисти.
Шефица CDU-а у Бремену Вибке Винтер објашњава: Ми AfD не искључујемо због резолуције из 2018, већ зато што са њим не делимо никакве вредности.
AfD расте упркос политичкој изолацији
Проблем за CDU је што Brandmauer није зауставио раст AfD-а. Фридрих Мерц, сада лидер CDU-а и немачки канцелар, још 2018. обећао је да ће преполовити подршку тој странци. Намеравао је да оштријом политиком према имиграцији и успешним управљањем државом врати бираче који су прешли AfD-у.
То се није догодило. Нерегуларна имиграција је значајно смањена, али је AfD наставио да се помера удесно. Странка сада све чешће говори против „културно страних“ радника и заговара „ремиграцију“, нејасно дефинисан појам који може да означава све – од депортације одбијених тражилаца азила до много радикалнијих етничких политика.
ФОТО: Shutterstock/nitpickerИстовремено, CDU се у анкетама приближава историјски ниској подршци, док је AfD месецима испред њега. Подршка AfD-у удвостручила се од Мерцовог обећања да ће је преполовити.
У Саксонији-Анхалту и другим упориштима странке, „заштитни зид“ већ показује пукотине. Градоначелник Битерфелда из CDU-а Армин Шенк сматра да AfD, који назива „десничарско-екстремистичким“, мора бити држан даље од власти у земљи одговорној за Холокауст. Али признаје да Brandmauer на локалном нивоу практично не постоји.
– У већини случајева одлуке не могу да буду донете без AfD-а – каже Шенк.
AfD има 15 од 40 места у градском већу Битерфелда и највећа је странка.
Чак и тамо где Brandmauer функционише, остале странке су принуђене на необичне политичке комбинације. Тирингија и Саксонија су након добрих резултата AfD-а на изборима 2024. добиле нестабилне или политички неусклађене мањинске владе предвођене CDU-ом.
То истовремено иде у прилог тврдњама AfD-а да су традиционалне странке заправо „Kartellparteien“, односно картелске партије које се међусобно договарају само како би AfD држале ван власти.
Избори у Саксонији-Анхалту могли би све да промене
Саксонија-Анхалт могла би да доведе стратегију политичке изолације AfD-а до крајњих граница. Ако AfD 6. септембра освоји апсолутну већину, Brandmauer постаје практично безначајан.
Ако странка остане мало испод већине, CDU би за формирање власти вероватно морао да тражи подршку готово свих осталих странака, укључујући Die Linke – странку са којом је сарадњу такође формално искључио.
Такав сценарио могао би да изазове побуну унутар CDU-а. Један кандидат AfD-а у Саксонији-Анхалту процењује да је пет чланова CDU-а спремно да промени страну.
ФОТО: Mo Photography Berlin/ShutterstockАко би, како анкете тренутно наговештавају, AfD освојио двоструко више посланичких места од CDU-а, али ипак остао ван власти, питање функционисања немачке демократије могли би да почну да постављају и грађани који нису присталице AfD-а.
Унутар CDU-а све је више оних који сматрају да је странка сама себе довела у политички ћорсокак. Премијер Саксоније из CDU-а Михаел Кречмер недавно је поручио да свако ко и даље говори о заштитним зидовима није препознао знакове времена.
Brandmauer у пракси приморава CDU да коалиционе партнере тражи готово искључиво са своје леве стране, пре свега међу социјалдемократама. SPD је, упркос томе што данас једва достиже двоцифрену подршку у анкетама, учествовао у власти у Немачкој готово непрекидно од 1998. године.
Незадовољство чланова CDU-а уступцима социјалдемократама повремено доводи до захтева за формирање мањинске владе која би о питањима попут миграције, пореза или енергетике могла да тражи „конзервативну већину“ уз гласове AfD-а.
Мења се и расположење бирача. Подршка Brandmauer-у, која је некада имала јасну већину, пала је на 41 одсто.
CDU нема лак излаз из политичког ћорсокака
Укидање политичке изолације AfD-а могло би да подели CDU и доведе до одласка дела његових традиционалних бирача. Чак су и мања одступања од досадашње политике изазивала озбиљне кризе.
CDU је 2020. заједно са AfD-ом гласао за избор премијера Тирингије. Политички скандал који је уследио допринео је паду тадашње лидерке CDU-а Анегрет Крамп-Каренбауер.
У јануару 2025. Мерц је наложио својој странци да у Бундестагу заједно са AfD-ом гласа за симболичне мере против миграције. Уследили су протести широм Немачке, а Die Linke је на наредним изборима забележила раст подршке. Према наводима The Economist-а, то искуство оставило је снажан утисак на Мерца.
Поједини чланови CDU-а зато се чак приватно надају да ће AfD у Саксонији-Анхалту освојити апсолутну већину, чиме би CDU избегао дилему о томе са ким да формира владу.
Андреас Редер, професор који је 2023. поднео оставку на место председника комисије CDU-а за темељне вредности, сматра да у странци никада није вођена озбиљна расправа о томе како се односити према AfD-у.
– Никада у CDU-у није било разумне расправе о томе како поступати са AfD-ом, већ само рефлекс да се они искључе као нови нацисти – каже Редер.
Да ли „заштитни зид“ заправо помаже AfD-у?
Занимљиво је да политичка изолација више не представља нужно проблем ни за сам AfD. Странка је некада Brandmauer описивала као грубо кршење демократских принципа, али данас многи њени представници отворено размишљају о могућности самосталног доласка на власт.
– Не размишљамо о томе како да постанемо довољно фини да би нас CDU позвао у коалицију – каже посланик AfD-а Малте Кауфман.
ФОТО: Shutterstock/nitpickerЗаменик председника странке у Саксонији-Анхалту чак је поручио да њихови бирачи желе да AfD „докрајчи“ CDU, а не да са њим сарађује.
За разлику од неких популистичких странака у Европи које су ублажиле ставове како би ушле у власт, AfD иза Brandmauer-а није имао велики подстицај да се помери ка политичком центру.
Посланик Торбен Брага наводи два разлога за то. Први је да изборни резултати AfD-а постају све бољи без промене политике. Други је страх да би ублажавање ставова и избацивање најрадикалнијих чланова могло да отера део бирача.
Наши изборни резултати постају све бољи, а да нисмо принуђени да се мењамо каже Брага и додаје: Brandmauer нас штити од тога да морамо да се бавимо веома тешким питањима.
Иако је AfD последњих година професионализовао организацију и комуникацију, странку и даље потресају скандали, унутрашњи сукоби и неслагања, посебно у спољној политици. Такође нема потпуно кохерентан програм за управљање земљом.
Политиколог Кристијан Штекер са Техничког универзитета у Дармштату сматра да изолација омогућава AfD-у да обећава готово све јер странка не мора да сноси одговорност за управљање.
– Brandmauer их штити од разочарања које одговорност у демократији подразумева – оцењује Штекер.
Део политичара традиционалних странака сада чак разматра могућност забране AfD-а, што немачки Устав под одређеним условима дозвољава. Међутим, чак и када би парламент подржао такав предлог, што тренутно делује мало вероватно, поступак пред Уставним судом могао би да траје годинама.
За сада „заштитни зид“ формално остаје на месту. Један бивши министар CDU-а процењује да се око 90 одсто високих функционера странке и даље противи сарадњи са AfD-ом, јер сматрају да би она нанела политичку штету странци и била супротна принципима на којима почива немачка република.
Ипак, све је више оних који страхују да је за промену стратегије можда већ касно.
– Прекасно је да CDU промени правац, а прекасно је и да AfD прихвати било какав заокрет. Неке ствари ће се срушити, нове ће настати, а ми не знамо како ће све то изгледати – закључује Штекер.
