Браво за ватрогасце: Подаци EFFIS показују зашто је Србија у европском врху у борби против пожара

Србија овог лета није поштеђена великих шумских пожара. Ватра је данима горела на више локација, а најтежа ситуација била је у Делиблатској пешчари, где пожар и даље траје и захватио је велике површине, угрожавајући једну од највреднијих природних целина у Србији. Држава је због тога затражила додатну помоћ у борби са ватреном стихијом. Ипак, упркос размерама пожара, последице по становништво до сада су остале ограничене. Није било масовних евакуација, нити су пожари истовремено угрозили већа насеља.

Овогодишња пожарна сезона у Европи поприма размере које су пре само неколико година деловале незамисливо.

Суша, високе температуре и јак ветар створили су услове у којима се ватра на појединим местима шири брже него што службе могу да је зауставе. До 23. августа у земљама Европске уније изгорело је више од 623.000 хектара, према подацима Европског система за информације о шумским пожарима (EFFIS), што ову сезону сврстава међу најтеже откако се воде упоредиви подаци.

У најтеже погођеним земљама пожар више није само питање уништене шуме. Постао је директна претња градовима, селима и људима.

У Француској су велики пожари овог лета довели до једне од највећих евакуација у новијој историји земље, док су пожари у Шпанији захватили стотине хиљада хектара. Европске земље су због размера кризе једна другој слале авионе, хеликоптере и ватрогасне тимове.

ФОТО: REUTERS/Marko Djurica

Србија међу земљама са најмањим уделом територије захваћене пожарима

Сам број изгорелих хектара, међутим, не открива целу слику. Дванаест хиљада хектара није исто у Србији и у земљи која је неколико пута већа. Још важније је где је ватра горела и какве је последице оставила. У Србији су пожари захватили велике површине, али су насеља и домови становника до сада остали поштеђени.

Према подацима Европског система за информације о шумским пожарима (EFFIS), до 20. августа 2026. године пожари су у Србији захватили око 12.600 хектара, што је приближно 0,16 одсто укупне територије земље. За поређење, у Шпанији је ватра до истог датума захватила више од 308.000 хектара, односно око 0,61 одсто територије.

Земља	Изгорела површина	Удео територије
Шпанија	308.081 ха	0,61%
Италија	95.234 ха	0,32%
Француска	106.042 ха	0,19%
Србија	~12.600 ха	~0,16%
Хрватска	3.318 ха	~0,06%
Румунија	11.957 ха	0,05%

Бројке показују да Србија није међу европским земљама са најмањом површином захваћеном пожарима, али је далеко од земаља које су ове сезоне претрпеле највећу штету.

Са око 0,16 одсто територије захваћене пожарима, налази се испод Шпаније, Италије и Француске, земаља које су ове сезоне имале далеко веће пожарне површине у односу на своју величину. Истовремено, Србија је успела да већину пожара задржи даље од густо насељених подручја, што је други део приче о овогодишњој пожарној сезони. Још важније, пожари су у Србији до сада углавном остали ван густо насељених подручја, па су директне последице по становништво биле минималне.

Посебно је занимљив пример Хрватске. Иако је удео територије захваћене пожарима тамо знатно мањи него у Србији, пожари су овог лета у појединим случајевима угрозили насељена подручја. У пожару код Омиша ватра се проширила према граду, захватила и куће и приморала око 1.200 људи на евакуацију. Једна особа је погинула, а десетине су повређене.

Проценат захваћене територије говори колико се пожар проширио, али не и колико је погодио људе. Много јаснију слику о томе даје број становника који су због ватре морали да напусте своје домове. Управо евакуације показују не само размере последица по становништво, већ и колико су пожари успели да се приближе насељеним подручјима и колико су их службе успевале задржати ван њих.

ФОТО: REUTERS/Marko Djurica

Колико су пожари угрозили људе?

Разлике у последицама по становништво посебно су видљиве када се упореде евакуације.

У Француској и Шпанији пожари су ове сезоне приморали десетине, односно стотине хиљада људи да напусте своје домове. У Србији је евакуација такође било, али су остале ограничене на појединачна подручја, без масовног измештања становништва.

Колико су те разлике биле велике, најбоље показују подаци о броју евакуисаних и страдалих у земљама које су се овог лета суочиле са најтежим пожарима. Подаци су преузети из извештаја надлежних националних служби и међународних извора, пре свега извештаја Европске комисије и агенције Ројтерс, уз пресек на 23/24. август.

Земља	Евакуисани	Број страдалих
Шпанија	око 100.000	најмање 13
Француска	око 220.000	4
Хрватска	1.200	1
Србија	процена, око 100	1

Србија, међутим, није била поштеђена ситуација у којима се ватра приближила насељеним местима. Најозбиљније је било у Делиблатској пешчари, где су пожари стизали до обода насеља, а становници појединих места морали су да буду евакуисани. Код Гребенца је ватра пришла на око километар од насеља, док је у Шумарку евакуација спроведена као мера заштите становништва.

Ипак, ни у тим ситуацијама пожар није прерастао у широку кризу која би захватила веће насељене зоне, као што се дешавало у другим деловима Европе. Додатне снаге биле су ангажоване управо како би се спречило да ватра дође до већих насеља и угрози људе. Кајтасово је добар пример ефикасне интервенције у тренутку када се пожар приближио насељу. Ватра је пробила према селу и угрозила људе и имовину, али су ватрогасне екипе успеле да одбране све објекте и пожар убрзо ставе под контролу.

Све то не значи да Србију овог лета нису захватали и тешки пожари. Напротив, ватра је на више места стизала до насеља, а у Делиблатској пешчари данима је било неопходно ангажовање великог броја људи и технике. Ипак, упркос размерама пожара, службе су успевале да заштите насеља и спрече ширење ватре на веће стамбене зоне.

Важан показатељ одговорног приступа био је и захтев за међународном помоћи.

Србија је 21. августа активирала Механизам цивилне заштите Европске уније, након чега су у гашење укључени хеликоптери и ватрогасни тимови из неколико европских земаља. Та помоћ није била усмерена само на заштиту људи и имовине. Велики пожар у Делиблатској пешчари угрозио је и вредно природно подручје, његова станишта и биодиверзитет. Зато је заустављање ватре било важно и као покушај да се спречи даља еколошка штета. Европска страна је приликом ангажовања помоћи посебно истакла заштиту живота, имовине и природног наслеђа Делиблатске пешчаре.

У том смислу, овогодишња пожарна сезона показује да се борба против ватре у Србији није свела само на гашење пожара, већ и на настојање да се њихове последице задрже под контролом, било да је реч о људима, имовини или природи.

Пожари велики, последице под контролом

Када се сви показатељи ставе један поред другог, Србија овог лета има разлога да свој одговор на пожаре оцени као успешан.

Пожари су захватили велике површине и на више места пришли насељима, али нису прерасли у кризу великих размера за становништво. Број евакуисаних остао је ограничен углавном на викенд насеља у Делиблатској пешчари и мала насељена места, а број жртава низак у поређењу са најтеже погођеним европским земљама. Истовремено, службе су у критичним тренуцима успевале да одбране објекте и заштите насеља.

Зато потреба за додатним капацитетима у таквим условима не треба да се посматра као показатељ слабости домаћег система. Овогодишња пожарна сезона у Европи је, према подацима EFFIS-а, међу најтежима од почетка мерења, са више од 623.000 хектара изгореле површине у земљама ЕУ. У таквим околностима, када пожар у Делиблатској пешчари данима захвата велико природно подручје, Србија је активирала Механизам цивилне заштите ЕУ и затражила додатне ваздушне и копнене капацитете не да би одбранила људе, већ да се ангажују додатне снаге за одбрану биодиверзитета.

Другим речима, Србија је у овогодишњој сезони показала не само способност да пожаре задржи даље од већих насељених зона, већ и спремност да у тренутку када размере пожара то захтевају укључи додатне ресурсе. По тим показатељима, Србија овог лета није међу земљама које су пожаре успеле да избегну, али јесте међу онима које су њихове најопасније последице успеле да задрже под контролом.