Заступник за патенте и знаке разликовања и експерт за AI регулативу Љубомир Кљајић изјавио је данас да је могуће пронаћи равнотежу између неопходне регулације вештачке интелигенције и потребе да се не успори научни и технолошки развој, кроз увођење механизма за означавање садржаја који генерише вештачка интелигенција, тзв. „watermarking“.
Кљајић је за Танјуг рекао, коментаришући план компаније Anthropic да почне да уграђује невидљиви „водени жиг“ у текст и слике генерисане Claude AI моделом, да се кроз балансирану регулативу „watermarking“ настоји да се испоштује захтев привреде, а то је да се дозволи развој и продаја алата који су засновани на вештачкој интелигенцији, а са друге стране да се поштују и људска права.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
На питање да ли ће обележавање AI генерисаног садржаја кроз „watermarking“ текста и метаподатке код слика, заиста омогућити транспарентност или ће технолошки развој брзо пронаћи начине да такве механизме заобиђе, Кљајић је навео да иако су се већ појавиле најаве да постоје у репозиторијуму GitHub-а неки кодови који би могли да направе алате да то заобиђу, пракса ће показати где ова техника „водених жигова“ кочи и дати предуслов за даљи развој.
Истакао је да је за заштиту интелектуалне својине изузетно важно да корисник може поуздано да зна да ли је одређени садржај генерисао човек или вештачка интелигенција, имајући у виду да постојећа европска и америчка пракса потврђују да примена садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом по аутоматизму искључује ауторску правну заштиту.
Одговарајући на питање да ли се може очекивати да ће европски судови у наредном периоду значајно утицати на начин на који се AI модели развијају и тренирају, Кљајић је рекао да је завод Gemma већ у два спора добио пред немачким судовима поступак против OpenAI-ја, где је суд заузео став да тренирање AI модела на ауторским делима без дозволе аутора представља повреду интелектуалне својине.
ФОТО: Miha Creative/Shutterstock– Када AI направи грешку, оно што европски суд говори је да одговорност треба да буде подељена на компанију која је развила модел и на корисника који га је употребио. Зато се и ради на једној врсти освешћавања људи да треба да поуздано и одговорно да користе AI, али и компаније морају да буду свесне ризика који чине када стављају ову ствар на тржиште – поручио је он
На питање шта ће бити са улогом човека ако вештачкој интелигенцији препусти одлуке у области као што су медицина, саобраћај и финансије, Кљајић је изјавио да уколико човек вештачкој интелигенцији препусти одлуке у овим кључним областима, може да се деси и велики продор, али и велики колапс.
– Ми не можемо да предвидимо будућност, али оно што сада видимо је да AI не може да буде самостални вођа ових процеса, већ наш партнер у раду и у развоју – напоменуо је Кљајић.
