Пакт Молотов–Рибентроп потписан је на данашњи дан, 23. августа 1939. године, у Москви између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза.
Званично представљен као споразум о ненападању две државе, пакт је садржао и тајни протокол којим су Берлин и Москва поделили сфере интереса у источној Европи. Само девет дана касније Немачка је напала Пољску, чиме је почео Други светски рат у Европи.
Пакт Молотов–Рибентроп и подела сфера интереса у Европи
На данашњи дан пре 87 година, 23. августа 1939, министри спољних послова Немачке и Совјетског Савеза Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Молотов потписали су у Москви споразум који је остао познат као пакт Молотов–Рибентроп. Потписивању и завршним разговорима присуствовао је и совјетски лидер Јосиф Висарионович Стаљин.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Споразум је изазвао велико изненађење у Европи јер су нацистичка Немачка и Совјетски Савез били идеолошки противници. Нацизам и комунизам били су супротстављени, а Адолф Хитлер је годинама Совјетски Савез представљао као једног од главних непријатеља Немачке.
Ипак, политички и војни интереси две земље у лето 1939. године довели су до привременог приближавања.
Званични део пакта предвиђао је да Немачка и Совјетски Савез неће напасти једна другу. Стране су се обавезале и да неће подржавати трећу државу уколико она нападне једну од потписница, као и да ће међусобне спорове решавати мирним путем. Споразум је требало да важи десет година, уз могућност продужења.
Међутим, далеко значајнији за будућност Европе био је тајни додатни протокол.
Њиме су Немачка и Совјетски Савез утврдили своје сфере интереса у источној Европи. Естонија, Летонија и Бесарабија нашле су се у совјетској сфери, док је предвиђена и подела Пољске. У првобитном тајном протоколу као линија разграничења на пољском простору наведене су реке Нарев, Висла и Сан.
Пакт је Хитлеру омогућио да планира напад на Пољску без непосредног страха да ће Совјетски Савез војно интервенисати против Немачке са истока.
Само девет дана после потписивања споразума, 1. септембра 1939. године, немачке снаге напале су Пољску. Велика Британија и Француска су 3. септембра објавиле рат Немачкој и тиме је почео Други светски рат у Европи.
Совјетски Савез је 17. септембра послао Црвену армију у источне делове Пољске. Пољска се тако нашла нападнута са две стране, а њена територија потом је подељена између Немачке и Совјетског Савеза у складу са договорима две силе.
ФОТО: Shutterstock/Andreas WolochowНемачка и Совјетски Савез су 28. септембра 1939. године потписали и нови споразум којим су додатно уредили границе и односе на окупираној пољској територији.
Последице договора из августа 1939. нису се ограничиле само на Пољску.
Совјетски Савез је у новембру исте године напао Финску, чиме је почео Зимски рат. Током 1940. совјетске власти успоставиле су контролу над Естонијом, Летонијом и Литванијом, које су потом укључене у састав СССР-а. Совјетски Савез је исте године преузео и Бесарабију и северну Буковину од Румуније.
Иако је пакт Молотов–Рибентроп предвиђао десетогодишњи период ненападања, трајао је мање од две године.
Адолф Хитлер је 22. јуна 1941. покренуо операцију „Барбароса“, масовни напад на Совјетски Савез. Немачким нападом пакт је практично престао да постоји, а СССР је ушао у рат против Немачке и касније постао једна од кључних сила антихитлеровске коалиције.
Разлози због којих су две идеолошки супротстављене државе постигле договор били су пре свега стратешки. Хитлер је желео да избегне рат на два фронта приликом напада на Пољску и могућег сукоба са западним силама. Стаљин је, са друге стране, настојао да избегне непосредан велики рат са Немачком и добије време за Совјетски Савез.
Пакт Молотов–Рибентроп зато представља један од најзначајнијих дипломатских споразума уочи Другог светског рата. Иза јавног обећања о ненападању налазио се тајни договор о сферама интереса који је имао далекосежне последице за Пољску, балтичке државе и читаву источну Европу.
Догађаји који су уследили само неколико дана након његовог потписивања показали су да договор Москве и Берлина није донео трајни мир. Напротив, постао је један од непосредних дипломатских предуслова за напад на Пољску и почетак најразорнијег рата у историји Европе.
