Црна рупа-звезда можда је први пут откривена у дубинама свемира, у времену када је универзум био још веома млад. Астрономи који су користили свемирски телескоп „Џејмс Веб” уочили су необичну појаву: веома светлу и веома црвену тачку, толико чудну да није личила ни на један до сада познат космички објекат.
Тим који стоји иза открића сада је објавио анализу у часопису Nature, а резултати указују да би тај објекат могао да буде комбинација масивне црне рупе и звезде, величине приближно целог нашег Сунчевог система. До тог закључка истраживачи су дошли после моделирања више могућих сценарија који би могли да објасне необична својства овог космичког феномена, преноси Nautilus.
Уобичајено је да црвенило небеског тела указује на космичку прашину, слично као што дим од пожара може да обојии залазак сунца у црвено. Међутим, други сигнали који су стизали са овог објекта нису се уклапали у објашњење са прашином. Астрономи, такође, нису открили тешке метале који обично настају у зрелим звездама, већ само једноставне елементе – водоник и хелијум.
Црна рупа-звезда без прашине и тешких елемената
Роберт Симко са Масачусетског института за технологију (МИТ) објаснио је да су истраживачи почели да се питају да ли је могуће направити нешто толико црвено само помоћу водоника, без икакве прашине. На њихово изненађење, модел је показао да је то могуће ако постоји изузетно густ „екран” од водоника.
Тај слој морао би да буде толико густ да више не личи на танку међузвездану маглину, већ на површину огромне звезде. Управо то је један од разлога због којих је објекат добио објашњење као црна рупа-звезда: не делује као обична галаксија, али ни као стандардна звезда.
Ипак, сама количина светлости није могла да се објасни нуклеарном фузијом, процесом који напаја звезде. Према процени истраживача, једино што може да произведе толико интензивно зрачење јесте црна рупа у језгру, око 100.000 пута масивнија од Сунца.
Рохан Најду са МИТ-а навео је да је реч о нечему што помало личи на звезду, али је 100 милијарди пута светлије. То значи да такав објекат не може да покреће фузија, јер би за толико зрачење био потребан много моћнији извор енергије.
Светионик из зоре универзума
Ако налази буду потврђени, ово би била прва црна рупа-звезда икада откривена. Објекат је добио ознаку MoM-BH*-1, а могао би да помогне у решавању још једне космичке загонетке.
Пре две године, „Џејмс Веб” је уочио мистериозне „мале црвене тачке” које су постојале близу самог почетка универзума. Једно од водећих тумачења било је да су те тачке првобитне галаксије, настале у раној космичкој историји. Међутим, нови резултати отварају могућност да су бар неке од њих заправо објекти исте врсте.
Најду је објаснио да је свака „мала црвена тачка” у складу са могућношћу да буде црна рупа-звезда, уграђена у рану галаксију. Оно што је посебно код MoM-BH*-1 јесте то што она толико надјачава светлост своје околне галаксије да астрономи, практично, виде чисту светлост овог необичног објекта.
ФОТО: Rohan P. Naidu et al.Зато се ово откриће описује као светионик из саме зоре времена. Ако се потврди, могло би да покаже да су црне рупе и звезде у раном свемиру понекад стварале објекте који су истовремено личили на оба света, али нису били ни једно ни друго у класичном смислу.
Откриће би могло да помогне и у разумевању тога како су прве масивне црне рупе тако брзо нарасле. Управо то је једно од великих питања савремене астрономије: како су у тако младом универзуму већ постојали објекти огромне масе и снаге. Црна рупа-звезда могла би да буде део тог одговора.
ШТА ЈЕ СВЕМИРСКИ ТЕЛЕСКОП „ЏЕЈМС ВЕБ”
Свемирски телескоп „Џејмс Веб” најмоћнија је опсерваторија послата у свемир за проучавање најудаљенијих и најстаријих објеката у универзуму. За разлику од телескопа који посматрају претежно видљиву светлост, „Џејмс Веб” ради у инфрацрвеном делу спектра, што му омогућава да завири кроз космичку прашину и открије светлост која је путовала милијардама година.
Захваљујући томе, астрономи могу да проучавају ране галаксије, настанак звезда, планетарне системе и необичне објекте из периода близу почетка универзума. Управо зато је кључан у потрази за најстаријим космичким светлосним траговима.
ФОТО: Dima Zel/Shutterstock
