Амерички председник Доналд Трамп тајно је изведен из председничког авиона у Анкари, у контејнеру за кетеринг, пошто је претња по „Ер форс ван“ процењена као изузетно озбиљна, пише „Њујорк тајмс“.
Ипак, председнички авион потом је полетео са десетинама високих званичника, државних службеника, новинара и припадника војске, од којих неки нису знали да летелица служи као мамац.
Амерички званичници су у то време закључили да Иранци можда покушавају да оборе председнички авион.
Међу путницима који су остали у „Ер форс вану“ били су државни секретар Марко Рубио, министар финансија Скот Бесент и високи сарадници Беле куће Стивен Милер и Стивен Чунг.
Тајна операција у Анкари
Новинарима у задњем делу авиона наређено је да током лета из Анкаре ка Великој Британији 8. јула држе спуштене засторе на прозорима. За то време Трамп је у Британију тајно пребачен другим војним авионом.
Председник је потом поново укрцан у „Ер форс ван“, како би пред камерама изашао из летелице као да се све време налазио у њој.
Операцију су први објавили „Вашингтон пост“ и „Њујорк тајмс“, док Бела кућа није одговорила на питања о одлуци да председнички авион настави лет без Трампа. Није саопштено ни да ли су предузете додатне мере заштите путника који су остали у летелици.
Трамп је рекао да је поступио по савету Тајне службе и одбацио тврдње да су други путници били изложени већој опасности. Према његовим речима, авион којим је он путовао можда је био у већој опасности јер би нападачи вероватније покушали да погоде управо њега.
Да ли су путници коришћени као живи штит
Операција је изазвала расправу о томе да ли је заштитом председника опасност заправо пребачена на људе који су, не знајући за претњу, остали у „Ер форс вану“.
Џо Локхарт, некадашњи портпарол Беле куће током мандата Била Клинтона, оценио је да се водило рачуна само о председнику и малом броју људи који су били са њим. Он је подсетио да је током Клинтоновог путовања у Пакистан 2000. године безбедносни план промењен како новинари не би били употребљени као мамац.
С друге стране, Џозеф Хејгин, који је учествовао у организовању ризичних путовања Џорџа Буша, сматра да је у таквим околностима оправдано предузети крајње мере ради заштите председника. Према његовим речима, запослени у Белој кући и људи који путују са председником прихватају одређени степен ризика, док би обавештавање свих путника могло да угрози тајност операције.
Сличне операције извођене и раније
Америчке власти су и раније користиле обману како би заштитиле председнике током путовања у опасна подручја. Џорџ Буш и Барак Обама тајно су путовали у Ирак и Авганистан, док је Џозеф Бајден 2023. године возом стигао у Кијев.
Бил Клинтон је током посете Пакистану променио авион како би избегао могући напад. Међутим, новинари тада нису остављени у уверењу да се председник налази у њиховој летелици, а детаљи операције објављени су када је Клинтон био на безбедном.
Трампова администрација, насупрот томе, није открила шта се догодило у Анкари све док информације нису доспеле у медије.
Пензионисани контраадмирал Џон Кирби оценио је да је разумљиво што су детаљи безбедносне операције били ограничени на мали број људи. Ипак, нагласио је да власти имају обавезу да воде рачуна и о безбедности свих који путују са председником и да их, када је ризик познат, бар уопштено обавесте како би могли сами да одлуче да ли желе да путују.
