Експлозија супернове коју су астрономи забележили у марту није се понашала онако како су научници очекивали. Телескоп Einstein Probe, који се налази у ниској Земљиној орбити, ухватио је кратак бљесак рендгенских зрака удаљен око 500 милиона светлосних година, довољно необичан да покрене праву астрономску узбуну.
Тај бљесак, означен као EP260321a, представљао је оно што се назива ударни пробој. То је први тренутак у којем масивна звезда на самрти открива да се урушава: њено језгро колабира, а заробљена енергија избија кроз површину звезде у виду снажног таласа рендгенског и ултраљубичастог зрачења, пише Nautilus.
Научници су реаговали у року од сат времена од прве детекције. Убрзо је више од десет телескопа усмерено ка делу неба у којем је започета експлозија, касније означена као SN 2026gzf. Догађај је класификован као супернова типа Ic–BL, односно као нарочито насилна смрт звезде у којој се материјал избацује изузетно великим брзинама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Експлозија супернове без очекиваног плазма млаза
Научнике су, међутим, изненадила два важна детаља. Прво, звезда која је умирала била је око 20 пута масивнија од Сунца, али је њен ударни пробој био неуобичајено слаб. Био је довољно јак да га телескопи забележе, али знатно блеђи него што би се очекивало од тако масивне звезде.
Друго, астрономи су очекивали да виде узан млаз плазме који избија из супернове брзином блиском брзини светлости. Такав млаз обично може да створи бљесак гама зрачења, који би наша мрежа телескопа могла да открије. Али тог млаза није било.
Ова експлозија супернове зато је отворила ново питање: шта се догодило са очекиваним млазом? Астроном Грег Зајман, члан тима из Опсерваторије Мекдоналд у Тексасу, објаснио је да је једна могућност да је млаз био „угушен”, или површином саме звезде, или материјалом који је окруживао звезду.
Накнадна посматрања показала су да је звезда била необична и пре саме завршне фазе. Она је на неуобичајен начин одбацила сав свој водоник и хелијум, што је научницима дало важан траг да њена смрт није била стандардна.
ФОТО: CAS/Xinhua News/ProfimediaШТА ЈЕ УДАРНИ ПРОБОЈ
Ударни пробој је први видљиви сигнал да масивна звезда улази у завршну експлозивну фазу живота. Када се језгро звезде уруши, енергија из унутрашњости покушава да се пробије кроз њене спољне слојеве. У тренутку када тај талас стигне до површине, настаје кратак и снажан бљесак рендгенског и ултраљубичастог зрачења. Тај сигнал може да траје веома кратко, због чега га је тешко ухватити. Управо зато су оваква посматрања драгоцена: омогућавају научницима да виде сам почетак смрти звезде.
Ретки тренутак који телескопи тешко хватају
Сада се поставља питање – зашто је експлозија супернове SN 2026gzf важна за разумевање најнасилнијих космичких догађаја? Па, пре свега због тога што она на показује да чак и када астрономи знају којем типу неки догађај припада, природа може да одступи од очекиваног сценарија. Највеће звезде не завршавају увек живот онако како модели предвиђају.
Резултати овог истраживања објављени су у два рада у часопису The Astrophysical Journal Letters. Посебно је важно то што се ударни пробоји веома ретко виде. Последње потврђено посматрање таквог догађаја било је 2008. године.
ФОТО: Jurik Peter/ShutterstockРазлог је једноставан – ударни пробој траје кратко, а небо је превелико да би се сваки такав тренутак лако ухватио. Зајман је објаснио да су ови догађаји историјски били тешки за откривање управо зато што су краткотрајни и зато што је осетљиво праћење широког дела неба дуго било ограничено.
На срећу човечанства, сада се то мења. Телескоп Einstein Probe омогућава много боље скенирање пролазних космичких појава, што значи да ће астрономи овакве тренутке у будућности вероватно откривати чешће. Свака нова експлозија супернове могла би да покаже колико још не знамо о последњим тренуцима масивних звезда.
