Иако су бол, оток и укоченост зглобова најпознатије манифестације реуматоидног артритиса, та болест није ограничена само на зглобове већ може да захвати читав организам.
Зато се реуматоидни артритис сматра мултисистемском, аутоимуном болешћу, што значи да имуни систем осим зглобова грешком напада и здрава ткива у комплетном телу. То доводи до запаљенских процеса, оштећења и компликација на унутрашњим органима, нервном систему и кожи.
У интервјуу за „Новости“ др Слађана Живојиновић, реуматоло Института за реуматологију у Београду каже да је грешка реуматоидни артритис посматрати само као болест зглобова, већ би га требало посматрати као стање које може да утиче на целокупан организам:
– Управо је то разлог зашто је важно рано постављање дијагнозе и адекватно лечење. Јер, циљ није само заштита зглобова, већ и смањење укупне упале како би се спречиле компликације на другим органима.
Који органи и органски системи могу бити погођени реуматоидним артритисом?
– Системске манифестације и захваћени органи обухватају хроничан умор, малаксалост, повишену телесну температура и губитак телесне тежине. На кожи могу да се појаве реуматоидни чворићи – тврде избочине које се најчешће стварају испод коже на лактовима и другим деловима изложеним притиску. Јавља се често и синдром сувог ока, упала беоњаче или рожњаче, што може изазвати црвенило и бол. Честа појава је и запаљење плућне марамице или стварање ожиљног ткива унутар самих плућа, што отежава дисање. Некада мође да дође до васкулитиса, односно запаљења крвних судова, што може да доведе до слабе циркулације односно слабијег дотока крви и оштећења различитих ткива и органа. Повећан је ризик од запаљења срчане марамице, као и дугорочно виши ризик од настанка атеросклерозе и срчаног удара. Могућа је и појава анемије услед сталног запаљења у телу, као и притисак на нерве услед деформисаних зглобова.
Колико су честе промене на плућима код оболелих од реуматоидног артритиса?
– Промене на плућима су међу најчешћим ванзглобним манифестацијама реуматоидног артритиса, мада се њихова учесталост разликује у зависности од тога да ли говоримо о симптоматским или само на снимцима уоченим променама.Клинички значајне плућне болести развију се код приближно 10 до 20 одсто пацијената са реуматоидним артритисом. Када се користе осетљиве дијагностичке методе, попут високорезолуционе компјутеризоване томографије, знаци захваћености плућа могу се пронаћи код 30 до 40 или више оболелих, чак и када немају изражене респираторне симптоме.
Зашто код неких дође до промена на плућима, а код неких пацијената не?
– Фактори који повећавају ризик од плућних компликација укључују дуготрајну и активну болест, пушење, мушки пол, старију животну доб, присуство високих вредности реуматоидног фактора и анти-ЦЦП антитела. Симптоми који могу указивати на захваћеност плућа су отежано дисање при напору, упоран сув кашаљ, замарање које се погоршава, ређе бол у грудима. Важно је нагласити и да се плућне промене могу развијати постепено и дуго остати непримећене. Зато лекари код пацијената са реуматоидним артритисом обраћају пажњу на респираторне симптоме и по потреби раде тестове плућне функције и снимања плућа ради раног откривања компликација.
Да ли је код ових пацијената повећан ризик од инфаркта и можданог удара?
– Оболели од реуматоидног артритиса имају повећан ризик од кардиоваскуларних болести, укључујући инфаркт миокарда, мождани удар и срчану инсуфицијенцију. Главни разлог је хронична системска упала која убрзава развој атеросклерозе (стварање наслага у артеријама), чинећи крвне судове ужим и мање еластичним. Због тога је већа вероватноћа да дође до зачепљења артерије која снабдева срце или мозак. Поред тога, код реуматоидног артритиса често се јављају и други фактори који додатно повећавају ризик, као што су смањена физичка активност због болова и ограничене покретљивости, повишен крвни притисак, поремећаји масноћа у крви, пушење, гојазност, шећерна болест.
Који симптоми могу да укажу да болест више није ограничена само на зглобове?
– Често се прво јављају неспецифични знаци системске упале као што су изражен и дуготрајан умор, малаксалост, губитак апетита, необјашњив губитак телесне тежине, повремено повишена температура.
Шта се дешава уколико се реуматоидни артритис не лечи на време?
– Постављање дијагнозе и започињање лечења у раној фази реуматоидног артритиса од изузетног је значаја. Данас се сматра да постоји „прозор могућности“ у првим месецима болести, када правовремена терапија значајно успорава или чак спречава трајна оштећења. Када се реуматоидни артритис не препозна и не лечи на време, могу се развити трајна оштећења зглобова, што за последицу може имати деформитете шака, стопала и других зглобова, смањену покретљивост, губитак функције зглобова и немогућност обављања свакодневних активности, као и смањење радне способности и квалитета живота.
Савремене терапије
Могу ли савремене терапије да зауставе напредовање болести и спрече оштећење зглобова и других органа?
– Да, у великом броју случајева савремене терапије могу значајно успорити или зауставити напредовање реуматоидног артритиса, смањити упалу и спречити или свести на минимум оштећење зглобова и других органа. Циљ данашњег лечења није само ублажавање симптома, већ постизање ремисије – стања у којем је болест практично неактивна или веома ниске активности болести. Лекови који мењају ток болести (ДМАРД терапија) делују на основне механизме упале и аутоимунског процеса, а не само на бол.
