После 50. године редовна физичка активност постаје један од најважнијих савезника здравља. Помаже у очувању мишићне масе, успорава губитак коштане масе, побољшава рад срца и крвних судова, доприноси бољој контроли телесне тежине и смањује ризик од развоја бројних хроничних болести.
Међутим, управо у овом животном добу расте и ризик од повреда насталих услед падова, због чега многи стручњаци као једну од најбезбеднијих рекреативних активности препоручују вожњу кућног, односно собног бицикла. За разлику од вожње на отвореном, где учесници у саобраћају морају да воде рачуна о аутомобилима, пешацима, неравном терену, рупама на путу, клизавим површинама или изненадним препрекама, собни бицикл омогућава вежбање у потпуно контролисаним условима. Не постоји опасност од пада због губитка равнотеже, проклизавања или судара, што је посебно важно за особе које имају остеопорозу, слабију координацију или већ нарушену равнотежу.
Још једна велика предност јесте што је реч о активности са малим оптерећењем зглобова. Током вожње колена, кукови и скочни зглобови трпе знатно мање ударце него приликом трчања или скакања, па је собни бицикл погодан и за особе које имају почетне знаке артрозе или се опорављају од појединих ортопедских тегоба, наравно уз савет лекара.
Редовна вожња побољшава рад срца и плућа, доприноси снижавању крвног притиска, побољшава осетљивост организма на инсулин и може помоћи у контроли нивоа шећера и масноћа у крви. Истовремено јача мишиће ногу, задњице и трупа, који имају важну улогу у одржавању стабилности тела и превенцији падова. Не треба занемарити ни психолошке користи. Вежбање подстиче лучење ендорфина, поправља расположење, смањује стрес и може допринети квалитетнијем сну.
За многе људе старије од 50 година предност представља и то што могу да вежбају у било које доба дана, без обзира на временске прилике, високе летње температуре, хладноћу, кишу или загађен ваздух.
Од 15 до 45 минута
Стручњаци препоручују да се почне постепено. За већину здравих особа довољно је 15 до 20 минута лагане вожње неколико пута недељно, а затим се трајање постепено повећава до 30-45 минута, пет дана у недељи, у складу са кондицијом и здравственим стањем. Интензитет треба да буде такав да особа може нормално да разговара током вежбања, без осећаја исцрпљености.
Загревање и успоравање
Пре него што почнете са вожњом, издвојте пет минута за лагано окретање педала уз минималан отпор како бисте припремили срце, мишиће и зглобове за напор. На крају тренинга немојте нагло стати, већ још три до пет минута возите споријим темпом, а затим благо истегните мишиће листова, натколеница и задње ложе.
Правилно подешавање
Висину седишта подесите тако да, када је педала у најнижем положају, колено остане благо савијено, а не потпуно испружено. Леђа треба да буду усправна, рамена опуштена, а стопала целом површином ослоњена на педале. Отпор нека буде умерен – требало би да можете да разговарате током вожње без већег замарања.
Будите опрезни
Попијте чашу воде пре тренинга, а током дуже вожње повремено узмите неколико гутљаја. Вежбање прекините ако осетите јак бол у грудима, вртоглавицу, отежано дисање које не одговара интензитету напора, неправилан рад срца или изненадну слабост. У том случају потребно је јавити се лекару пре наставка рекреације.
