На снази наранџасти метеоаларм за целу Србију: На почетку топлотног таласа 37°С

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) објавио је јутрос наранџасти метеоаларм за територију целе Србије.

– Прогнозиране су опасне временске појаве, а таквог су интезитета да могу проузроковати материјалну штету и бити опасне по људе и животиње. Треба бити врло обазрив, свестан ризика и редовно информисан о детаљима очекиваних метеоролошких услова. Пратити савете које дају надлежне државне службе – наводи се на сајту РХМЗ.

Почетак дуготрајног топлотног таласа на територији Републике Србије обележиће максимална температура данас (30. јула) од 33 до 37 степени, а од петка (31. јула) биће од 35 до 38 степени, локално и до 40.

Према актуелним прогнозама, топлотни талас ће се задржати током целе прве декаде августа, а најизраженији ће бити у периоду од 5. до 8. августа, када се у већини места очекује максимална дневна температура око 40 степени.

У урбаним срединама прогнозирају се и тропске ноћи, са минималном температуром од 20 до 24 степена, а у Београду од 22 до 26 степени.

На крају прве декаде августа повећаће се вероватноћа за локалне пљускове и грмљавину, али без значајнијег освежења. Иако ће интензитет врућине постепено ослабити, максимална дневна температура ће се и даље у већини места кретати од 30 до 35 степени.

РХМЗ је објавио и хидролошко упозорење према којем ће се на Дунаву, Сави и на Тиси код Титела водостаји наредних дана кретати испод ниских пловидбених нивоа.

Како се наводи у упозорењу РХМЗ, дуготрајан период веома високе температуре доводи до акумулације топлотног стреса и значајног повећања ризика по здравље становништва. Највећи ризици односе се на појаву топлотног удара, сунчанице и дехидрације, а посебно су угрожене најосетљивије категорије становништва – деца, старије особе, хронични болесници, труднице, као и лица која раде или бораве на отвореном. Препоручује се избегавање директног излагања сунчевом зрачењу у периоду од 10 до 17 часова, када су температура ваздуха и УВ зрачење најинтензивнији, уз редовно уношење течности и боравак у расхлађеним просторијама кад год је то могуће. У густо изграђеним урбаним срединама, нарочито у саобраћајним гужвама и зонама са интензивним загревањем асфалта, бетона и других вештачких површина, топлотно оптерећење биће додатно изражено, што ће додатно повећавати ризик од прегревања организма и погоршања здравственог стања осетљивих категорија становништва.

ФОТО: DOSRPHOTOGRAPHY/Shutterstock

Дуготрајан период високе температуре, уз исушивање вегетације и земљишта, значајно повећава ризик од избијања и брзог ширења пожара на отвореном. Посебно су угрожени шумски комплекси, пољопривредне површине, ниско растиње и запуштено земљиште. У таквим условима пожари се могу брзо ширити чак и при слабом ветру, што додатно отежава њихово локализовање и гашење.

Топлотни талас који дуго траје значајно оптерећује електроенергетски систем услед повећане потрошње електричне енергије за расхлађивање, док се истовремено повећавају захтеви за водоснабдевањем. Висока температура може да доведе до деформације и омекшавања асфалтних коловоза, повећава ризик од прегревања мотора и пуцања пнеуматика, као и вероватноћу саобраћајних незгода услед смањене концентрације учесника у саобраћају. У железничком саобраћају повећава се ризик од деформације (дилатације) шина услед екстремног загревања челика. Истовремено, очекује се изражен топлотни стрес у пољопривреди и сточарству, са неповољним утицајем на биљну производњу, здравље животиња и продуктивност.