Асасини – тајно друштво, верска секта и терористичка фаланга

ФОТО: Pictures From History/akg-images/Profimedia

Смртне повреде наносили су углавном ножем у облику бодежа а „омиљено“ место за ритуална убиства били су им џамије и дворци

   Постоје тајна друштва, верски редови и фанатична лојалност таквим организацијама која се уобичајеним рационалним разлозима не може описати, а још мање објаснити. Један од таквих типова верских редова јесте и полутајно друштво Асасина које је од свог постанка у 11. веку па све до данас будило велику пажњу и интригирало небројено много верзија повести о њиховој делатности и карактеру, а да ниједна није до краја успела да је прецизно одреди и разлучи њихову мистичну суштину која се кретала од тајни религијских мистерија па све до терористичке праксеологије, једне од најсвирепијих у историји деструктивних и убилачких фаланги.

Иако су настали и дејствовали пре свега на подручју данашњег Блиског истока у ширем верском контексу ислама као религије, најбројнија рецепција њиховог деловања настала је кроз векове у Европи још од првих гласова о њима који су стизали од великих светских путника онога времена какав је без сумње био и велики Марко Поло. Отуда већ вековима у Европи њихово име јесте синоним за убице, и као такво је ушло у многе европске језике формирајући реч која има то значење.

   Марко Поло је враћајући се са свог пута из Кине кроз Персију крајем 13. века донео „сведочанство“ које описује ову верску секту, њено унутрашње устројство, организацију и друштвени контекст заједно с топосима и рејонима њеног деловања диљем Блиског истока. Само име добили су по енормно великој количини конзумације хашиша (hashshishin) који је у то време био веома распрострањен као дрога на том подручју.

   Да бисмо могли да разјаснимо њихову верску основу и секташке „деривате“ који су из ње настали, морамо да се вратимо у историју самог ислама као вере и то у његов најстарији изворни контекст који је везан за период након смрти пророка Мухамеда 632. године и догађаје који ће пресудно утицати на све потоње процесе у њему, конфесионалне поделе, различита верска тумачења, теолошке и есхатолошке спорове и сл.