Возачи са Западног Балкана нису туристи: Превозници траже другачија правила за рад у ЕУ

Председник Удружења за међународни транспорт Неђо Мандић изјавио је данас да још нису познати детаљи о томе како ће се дугорочне визе типа Д које за професионалне возаче са Западног Балкана предлаже Европска комисија издавати, а као најбрже и најреалније решење предлаже да се боравак више не рачуна по календарским данима већ према стварном времену проведеном у шенгенском простору.

Према садашњем систему, дан уласка рачуна се као први, а дан изласка као последњи дан боравка, без обзира на то колико је сати возач заиста провео на територији Шенгена.

– Сада, када имамо у минут и секунд евидентирано време, само треба да се каже да се рачунају 24 сата. То би нама дало додатних двадесет и више дана, што би за 50 до 60 одсто случајева било потпуно решење – рекао је Мандић.

Он је за РТС указао да би пуна примена правила да професионални возачи из Србије и земаља Западног Балкана у шенгенском простору могу да проведу највише 90 дана у периоду од 180 дана могла да угрози међународни превоз, извоз и снабдевање.

Навео је да је још један од проблема неуједначена примена правила међу државама чланицама.

– Неке земље примењују једно, неке друго, и то је велики проблем. Нејединствена примена система је велики проблем – казао је Мандић.

ФОТО: RTS/Printscreen

Он је подсетио да су представници превозника са Западног Балкана упутили заједничко писмо Бриселу после састанка одржаног 29. јуна и да је одговор Европске комисије брзо стигао, али да превозници нису задовољни понуђеним решењем.

– Одговор као одговор је све фино објаснио, али нисмо задовољни, прво, тумачењем шта значи добити визу типа Д. С друге стране, оно што посебно погађа јесте да у одговору стоји да се превозницима и возачима саветује да се прилагоде систему 90 дана у периоду од 180 дана – рекао је Мандић.

Он је појаснио да се виза типа Д уобичајено издаје особама које су запослене или живе у држави која им је издала визу, као и да је Хрватска новим Законом о странцима предвидела могућност да је добију и држављани трећих земаља који не живе и не раде у Хрватској, али превозе робу за потребе њене привреде.

– Визу типа Д добијате када сте запослени или живите у земљи која вам је издала визу. Тада вас нико не контролише и слободно радите као грађанин Европске уније, односно земаља Шенген – навео је Мандић.

Говорећи о том предложеном решењу, Мандић каже да оно отвара додатна административна и практична питања за превознике и возаче.

– За сада имамо само Хрватску која је то предвидела, али још увек немамо правила и не знамо тачно како ће се визе издавати – рекао је Мандић.

Такође, навео је и да осим тога питање боравка професионалних возача из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније у шенгенском простору представља проблем не само за транспортне компаније, већ и целокупну привреду која зависи од међународног превоза.

– Овде није важна само делатност транспорта. То је један мали део привреде. Ми смо само услуга која опслужује привреду, произвођаче, извознике, увознике и све остале. Значи, ово погађа све – рекао је Мандић.

Он је казао да додатну несигурност изазивају различити подаци о броју преосталих дана боравка које возачи добијају приликом провере у систему.

– Свакодневно смо проверавали у систему колико наши возачи имају дана и, зависно од времена и места где смо проверавали, добијали смо катастрофалне разлике – да имају још 90, 45 или 80 дана. Једноставно, ништа се не зна – навео је Мандић.

Нагласио је да професионални возачи у Европску унију не одлазе туристички, већ због посла, али да се на њих примењују иста правила као и на остале држављане трећих земаља.

– Нису раздвојени грађани трећих земаља, него су сви сврстани практично у туристе. Тако је професионална група која је најдефицитарнија, а то су возачи, и која је неопходна за снабдевање индустрије и становништва, доведена у ситуацију да не може да пружи свој пуни допринос – истакао је Мандић.

Посебан проблем је то што превоз робе између Западног Балкана и Европске уније, како наводи, углавном обављају превозници из региона.

Додао је да превозницима из Европске уније није исплативо да напуштају јединствено тржиште, на којем нема царинских контрола и вишедневних задржавања, како би превозили робу ка Западном Балкану.

– Онај ко је у Европској унији, у отвореном простору где нема граница, царина и задржавања, тамо прелази много више километара. Неће кренути на Западни Балкан, па чекати два или три дана на граници да уђе, два или три дана да изађе и још дан или два да оцарини робу. Њему се не исплати да изгуби толико дана – објаснио је Мандић.

Због тога се, према његовим речима, од превозника са Западног Балкана очекује да снабдевају и европско и регионално тржиште, иако им је истовремено ограничено време које могу да проведу у шенгенском простору.