Док нова америчка влада, посебно председник Доналд Трамп, заговарају, рекламирају и улажу у криптовалуте као нове и обилне финансијске изворе, а широм света опада поверење у долар због његове злоупотребе у геополитичким сукобима, власти у Пекингу будућност својих државних финансија и кинеске економије уопште виде у изградњи темеља од злата.
Кина овог месеца у Хонгконгу отвара систем за клиринг и поравнање у злату који ће радити у координацији са берзом злата у Шангају.
Истог дана на снагу ће ступити ограничење трговине на мало у златним сертификатима, које ће отежати спекулацију у вези са златом и омогућити формирање реалне цене тог драгоценог метала.
Велике кинеске банке, као што су Индустријска и комерцијална банка Кине (ICBC), Поштанска штедионица и друге, објавиле су да ће од 24. јула обуставити услугу трговине златним сертификатима (или „папирним“ златом) за грађане, то ће бити могуће само правим физичким златом.
Званично, то чине да би обичне грађане заштитиле од колебљивости, односно нестабилности тржишта, те могућих великих губитака. Конкретан повод је била јагма за златом до које је дошло у јануару, када је тај ретки, драгоцени метал достигао тржишну цену од преко 5.300 америчких долара за унцу.
Тада су на десетине хиљада грађана у Кини, мотивисани прогнозама о паду вредности долара, предстојећем рату у Заливу и проценама да би злато могло надаље да вишеструко скочи, похитали у златаре и на берзу не би ли се докопали физичког и папирног злата. Убрзо, међутим, цена злата је пала за око петину и многи мали инвеститори зачас су изгубили добар део уштеђевине коју су уложили у ту куповину, па су власти у социјалистичкој Кини процениле да је трговина златом постала фактор друштвене нестабилности који треба зауздати.
Кина жели поуздано тржиште злата ослобођено од проблема хартија без покрића и фалсификата, не само зато да би штитила грађане већ и због тога што 24. овог месеца у Хонгконгу званично отвара и систем за клиринг и поравнање злата, који је већ почео са пробним радом и који ће имати своје трезоре капацитета преко 2.000 тона, те функционисати повезан с берзом злата у Шангају, преноси РТС.
Тај систем ће бити први те врсте ван Запада и омогућиће формирање цене злата у Азији која верније одражава стање на том континенту, односно, формирање цене без великог спекулативног утицаја трговаца из лондонског Ситија и њујоршког Вол стрита, а све у склопу настојања Кине да обезбеди потпору у злату за своју валуту јуан.
Све то допринеће стварању реалне подлоге у физичком злату за кинеску валуту, те омогућити њену даљу интернационализацију.
