Визије о пропасти Запада и њихова јава

Не дешава се често да неки текст и књига већ у првим данима после објављивања изазову толико много поларизованих реакција као есеј „Велика феминизација“ Хелен Ендрус и књига професора Гада Саада Самоубилачка емпатија: Умиремо да би били фини, објављена 12. маја. Ово двоје америчких аутора препознају обрисе, одавно најављиване, пропасти Запада и нуде повезане, провокативне одговоре на питање – зашто сада

Није увек лако препознати да ли се огромне, радикалне промене – посебно оне које не остану обележје једног трусног доба већ буду уткане у обрисе новог, суштински различитог друштвеног света, онаквог какав, чини нам се, никада раније није постојао – само случајно дешавају истовремено или између њих постоји узрочно-последична веза. 

Одавно се показало да схватање да „корелација подразумева узрочност“ уме да буде велика логичка грешка – заблуда о „лажној повезаности“ односно „лажном узроку“. Склони смо да је направимо посматрајући однос између упоредних догађаја или процеса, посебно онда када разматрамо узроке и последице великих историјских промена. 

Али некада истовременост стварно подразумевана узрочност. Неке „осумњичене“ промене су стварно „криве“ за друге промене. Ако се покаже да су они који су на време препознали везу били у прву, то обично постане неспорно много касније, када ново стање које су донеле постане одомаћено, а негативне последице више није могуће избрисати.

ФОТО: Компас/Илустрација

Наравно, вредносни суд о променама се, по правилу, рађа у оку посматрача, где су му главни „секунданти“ наш идентитет, друштвени положај и идеологија. Једноставно, промена која је за једне људе страшна, за друге је фантастична, мада су, неретко, они убеђени да је добродошла иако ће се временом покзати да није. 

Данас на Западу није мало ауторитета – углавном конзервативних, мање или више оклеветаних у „либералним“, мејнстрим медијима – који огромне промене, неке од њих имају снажан одраз у незападним земљама као што је Србија, виде не толико као непожељне колико као, у суштини, најгоре могуће. Друштвено и цивилизацијски разорне. 

Оно што је важно, критичари ових промена не тумаче их само као погубне, „самоубилачке“ по Запад у целини, и почетак његове одавно најављиване пропасти, већ кажу да су посебно штетне по идеале „либералних“ ауторитета, који их јако успешно и све безумније намећу.

Постоје бројне тезе о узрочно-последичним везама између савремених промена, неких споријих неких релативно брзих, које преобликују западни свет, али протеклих месеци су снажно одјекнула два повезана тумачења позадине огромног друштвеног обрата, прожетог „либералним“ догмама, који критичари виде као фатални. Једно, оригиналније, узрок види у „самоубилачкој емпатији“. Друго, могло би се рећи темељније, у „великој феминизацији“.

У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 2. јула, можете да прочитате цео текст "Визије о пропасти Запада и њихова јава"