Угледни немачки пословни лист „Handelsblatt” оценио је да Европска унија, у потрази за новим изворима привредног раста и већом конкурентношћу, недовољно користи потенцијал Србије као економског партнера и да је посматра пре свега кроз процес приступања, а не као земљу од стратешког значаја.
У тексту се наводи да је Србија дубоко интегрисана у европске производне ланце и да се развија у важно индустријско, технолошко и логистичко средиште југоисточне Европе, али да њен потенцијал није довољно препознат.
Посебан осврт дат је предлогу председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме о фазном приступању Европској унији, који су представили крајем фебруара.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Како наводи „Handelsblatt”, такав модел није нов, већ је заснован на аустријском искуству постепене интеграције у европске економске токове.
Лист подсећа да је Аустрија 1972. године потписала споразум о слободној трговини са Европском економском заједницом, задржавајући своју неутралност, док је касније приступила Европском економском простору, а пуноправна чланица Европске уније постала тек 1995. године.
Према оцени аутора, тај пример показује да економска интеграција може успешно да претходи формалном чланству.
У тексту се наводи да предлог фазног чланства подразумева постепено укључивање земаља Западног Балкана у јединствено европско тржиште и поједине политике Уније, без непосредног стицања права гласа, додатних комесара или приступа структурним фондовима.
– За Брисел је ово изузетно добра понуда: геополитичко усидравање без трошкова којих се 27 земаља чланица највише плаши – наводи се у тексту.
Аутор оцењује да је Србија данас много више од кандидата за чланство у Европској унији, јер захваљујући споразумима о слободној трговини са ЕУ, Кином и бројним другим државама, развијеној индустријској бази и квалификованој радној снази представља мост између европског и светског тржишта.
Како се истиче, постепено укључивање Србије и других земаља Западног Балкана у јединствено европско тржиште могло би да подстакне инвестиције, убрза привредни развој региона и истовремено ојача конкурентност Европске уније.
Аутор сматра да би таква сарадња користила и европским компанијама које настоје да производњу приближе тржишту ЕУ, уместо да је задржавају у удаљеним деловима света.
На крају текста закључује се да Европска унија не би требало да Србију посматра искључиво кроз политички процес приступања, већ као партнера који може да допринесе привредном расту, већој отпорности европске економије и јачању њене конкурентности у условима све сложенијих глобалних геополитичких и економских изазова.
