Енергетска драма и кратак рок: Шта доноси одлука OFAC-a o оперативној лиценци за НИС

Илустрација преговора Србије и мађарске нафтне компаније МОЛ о куповини Нафтне индустрије Србије (НИС)ФОТО: Компас/Илустрација

Бојан Станић из Привредне коморе Србије изјавио је данас да то што је амерички OFAC продужио оперативну лиценцу за Нафтну индустрију Србије (НИС), рок за преговоре о продаји руског удела између MOL-а и Гаспромњефта, као и лиценцу JANAF-у за транспорт сирове нафте до Рафинерије у Панчеву до 1. јула, указује на то да су ти кратки рокови једна врста притиска да се што пре дође до споразума између MOL-а и Гаспромњефта, како би Србија после тога могла да реализује споразум који је Влада Србије договорила са MOL-ом.

– Све то мора да одобри OFAC који је иницијатор ових санкција и притиска. Како сада ствари стоје, провејава мало тај оптимизам да неће све бити до 1. јула, односно да ће се писати нове молбе OFAC-у да се продуже лиценце за оперативу и за преговоре – оценио је он.

ФОТО: Српски недељник Компас
Енергетска ситуација у Србији је стабилна, али под осетним притиском спољних дешавања

Коментаришући уговор о управљању НИС-ом који су потписали Влада Србије и MOL, Станић је рекао да иако тај уговор доноси гаранције да ће Рафинерија у Панчеву радити у периоду од 10 година, када се говори о енергетици то није дуг временски период, и поручио да је неопходно мислити о одрживом раду рафинерије, да она ради и снабдева домаће тржиште у већини потреба нафтним дериватима.

Како је навео, уколико MOL заиста буде већински власник НИС-а, такође је битно да остане право прече куповине Србији да ако MOL одлучи да изађе из компаније, Србија има право по фер цени да то откупи и постане већински власник.

– Рафинерија мора да ради у капацитету који је довољан да покрије већину потреба нашег тржишта, а такође увек се може користити то право преузимања НИС-а обештећењем власника по фер условима, како не би дошло до угрожавања нашег енергетског система – изјавио је он.

На питање колико споразум између Владе Србије и MOL-а мења однос снага у преговорима и ставља додатни притисак на Гаспромњефт да донесе коначну одлуку, Станић је истакао да тај споразум не утиче много на преговоре између Гаспромњефта и MOL-а, имајући у виду да је условно то што је Србија договорила са MOL-ом и да морају прво да се договоре Гаспромњефт и MOL.

Додао је да Србија ту нема утицаја на Гаспромњефт осим у крајњој варијанти обештећења зарад преузимања НИС-а уколико преговори пропадну са MOL-ом, уколико се не појави нови купац, а Америка буде инсистирала на обустави дотока нафте преко JANAF-а до рафинерије.

Три могућа сценарија за будућност НИС-а

Говорећи о кључним потезима који би морали да буду повучени до 1. јула како би се избегла нова неизвесност око пословања НИС-а, Станић је рекао да постоје три сценарија, један је да се Руси и Мађари договоре, друга је да се пише молба да се то продужи, и трећа је да се поново затвори JANAF и да рафинерија не може да ради, што би се драстично одразило на наш индустријски потенцијал и бруто друштвени производ.

Илустрација Нафтне индустрије Србије (НИС) као срца српске економијеФОТО: Компас/Илустрација

– Трећи сценарио је најмање вероватан, највероватније до тога неће доћи већ да ће се преговори наставити. Колико дуго ће преговори трајати то је врло непознато, имајући у виду да Русија вероватно жели да пролонгира ове преговоре како би побољшала своју преговарачку позицију која је само део једног ширег контекста ових геополитичких тензија између Москве, Вашингтона и Брисела – навео је он.

Станић је оценио да би након истека актуелне лиценце, било да се MOL и Гаспромњефт договоре у оквиру овог рока, истакавши да је за Србију битно да се пронађе стратешки партнер за НИС, као и то да Србија има већи утицај у оквиру компаније и буде дугорочни гарант функционисања Рафинерије у Панчеву како би на тај начин могла да утиче на стабилност домаћег тржишта.

БАНЕР