Материјални положај породице има значајан утицај на развој дечјег мозга, показује ново истраживање. Све што дете доживи током одрастања оставља траг на мозгу и утиче на његов развој и функционисање током читавог живота, преноси РТ Балкан.
Породичне финансијске прилике и окружење у којем дете одраста, укључујући и насеље у којем живи, могу имати већи утицај на развој мозга него што се до сада претпостављало, указује истраживање.
Истраживачи су утврдили да социоекономски фактори објашњавају око 16 одсто разлика у показатељима можданих функција код деце. Њихов утицај показао се већим од утицаја коефицијента интелигенције (IQ), начина васпитања и здравствене историје.
– Мозак детета које одраста у неповољним социоекономским условима по много чему подсећа на мозак детета из имућнијег окружења које је изложено недостатку сна и стресу – рекао је један од аутора студије.
Он је нагласио да то не значи да је реч о „мање интелигентном мозгу“, већ да би се побољшањем услова за спавање и смањењем стреса код деце која одрастају у тежим околностима могле ублажити разлике повезане са тим условима.
ФОТО: Gorodenkoff/ShutterstockДеца су посебно осетљива на последице сиромаштва. Вероватније је да ће живети у сиромаштву него одрасли, а последице су посебно изражене током кључних година развоја.
Према подацима УНИЦЕФ-а, готово 900 милиона деце широм света живи у вишедимензионалном сиромаштву, што значи да немају приступ основним потребама као што су храна, вода, сигуран смештај, образовање и здравствена заштита.
ФОТО: IMAGO/Joerg Boethling via Reuters ConnectИстраживачи су анализирали податке од око 12.000 деце узраста од девет и десет година, проучавајући њихово окружење, здравље и свакодневне активности, пише Јуроњуз. Испитивано је 649 различитих фактора који могу утицати на развој мозга, укључујући време проведено пред екранима, когнитивне способности, физичко и ментално здравље, родитељство, као и пол и расну припадност.
Као најзначајнији фактори издвојили су се услови живота у насељу и материјални статус породице. Они су посебно били повезани са функционисањем моторних и чулних делова мозга, који су веома осетљиви на свакодневне промене у нивоу стреса и квалитету сна.
– Почео сам да то називам ‘слоном у мозгу’. Очекивао сам да ће социоекономске прилике имати значај, али нисам мислио да ће бити толико велики. Њихов утицај далеко је надмашио све остале факторе – рекао је главни аутор студије и додао да су истраживачи, посматрајући само снимке мозга, могли да процене материјални положај породице, као и колико дете спава и колико времена проводи пред екранима.
Међутим, на основу снимака мозга није било могуће одредити квоцијент интелигенције.
– То говори да IQ није директно утемељен у неуробиологији. Окружење обликује дечји мозак на начине који су често погрешно тумачени као одраз интелигенције, а заправо су последица стреса и недостатка сна – закључио је.
