Изложба слика „Надреализам на папиру: Око у дивљем стању“, која први пут у Србији представља репрезентативан избор радова на папиру повезаних са надреализмом и његовим развојем током 20. века, отворена је у Француском институту у Београду, где ће бити доступна публици до 10. јула.
Поставка је организована поводом 130 година од рођења и 60 година од смрти оснивача надреалистичког покрета Андре Бретона и прати развој надреализма од његових почетака до послератних трансформација.
Директор Француског института у Србији Амос Рајхман истакао је значај ове изложбе за културну сарадњу Србије и Француске и оценио да је реч о догађају од посебног значаја за ту установу, али и за културну сцену Београда.
– По први пут у Србији, публици је представљен овако амбициозан скуп радова на папиру посвећених надреализму и његовим утицајима, и ова изложба пружа јединствен поглед на један од најутицајнијих уметничких покрета 20. века – рекао је Рајхман.
ФОТО: TANJUG/ FRANCUSKI INSTITUT/ TANJA DROBNJAKОн је подсетио да је Бретон као оснивач надреализма из корена променио начин размишљања о уметности и животу, отворивши простор за снове, несвесно, слободу и машту.
– Сам назив изложбе позива нас да на свет гледамо другачије, да оставимо простора за неочекивано, за оно што измиче нашој уобичајеној перцепцији – навео је Рајхман.
Стручни сарадник на изложби Небојша Вукадиновић говорио је о концепту поставке и месту које надреализам заузима у историји модерне уметности, истичући да током припреме пројекта у Србији до сада није била организована изложба посвећена француским надреалистима.
– Ово је први пут да се на једном простору појављују Макс Ернст, Жан Арп, Андре Масон и многи други француски надреалисти у дијалогу са српским уметницима који су били значајни у периоду између два светска рата – рекао је Вукадиновић.
Како је раније истакнуто, изложба је реализована у сарадњи са Музејом савремене уметности у Београду, који је за ову прилику уступио шест дела Стевана Живадиновића Ване Бора, једног од најзначајнијих представника српског надреализма.
Његово стваралаштво представљено је као важна спона између француске и југословенске уметничке сцене и сведочанство о значајној улози Београда у развоју европског надреалистичког покрета.
ФОТО: TANJUG/ FRANCUSKI INSTITUT/ TANJA DROBNJAKНазив изложбе преузет је из Бретоновог теоријског текста „Надреализам и сликарство“ из 1928. године, у којем аутор говори о „оку у дивљем стању“, метафори ослобођеног погледа отвореног према несвесном, имагинацији и новим начинима сагледавања стварности.
Посебан акценат поставке стављен је на папир као кључни медиј надреалистичке уметничке праксе. Кроз цртеж, колаж, графику, туш, аутоматско писање и експерименталну фотографију, папир је представљен као простор непосредног израза и истраживања несвесног.
Међу ауторима заступљеним на изложби налазе се нека од најзначајнијих имена европског надреализма, попут Андреа Масона, Макса Ернста, Салвадора Далија, Роберта Мате, Ханса Белмера, Жака Еролда и Леонор Фини, као и бројни уметници који су током друге половине 20. века развијали и реинтерпретирали надреалистичке идеје.
